Kolonizacija svemira: Hir hiperbogatih, namenska industrija ili samo još jedna biznis šema?

I dok su se stariji među nama u detinjstvu divili poduhvatima američkih i sovjetskih astronauta, savremeni ekonomski poredak nam je iznedrio hiperbogataše koji u svom portfoliju interesovanja i aktivnosti imaju i istraživanje svemira.

Džef Bezos, Ilon Mask i Ričard Branson prevode ekipu preduzetnih tajkuna za koje nije sigurno da li izletima van Zemljine orbite zadovoljavaju svoje kaprice, sanjaju sopstvene mesijanske snove, izvršavaju tuđe instrukcije ili rade ono što neupitno umeju - investiraju u budućnost zarad profita (i sticanja još veće moći).

Svemirska nevinost bez zaštite

Ser Ričard Branson je bogataš koji je među navedenom trojkom najstariji po godinama života i "radnom stažu", mada ne i po trajanju aktivnosti vezanih za svemirska putovanja. Njegov svemirski program Virgin Galactic deo je zamršene poslovno-finansijske strukture Virgin Grupe čiji je Branson osnivač i predsednik.

Za Virgin Galactic možemo reći da predstavlja svojevrsnu krunu i sažimanje aktivnosti samog osnivača i njegovih poduhvata. Branson se, naime, tokom karijere (sa većim ili manjim uspehom) između ostalog bavio raznim vidovima opšeg turizma, komercijalnim avionskim transportom, baloniranjem, prevozom putnika i organizovanjem putovanja kruzerima. Iskustva koja je stekao u tim oblastima otvorila su mu apetit za dostizanje meta-zemaljskih horizonata.

Kada je 2004. osnovao kompaniju za putovanja u svemir, Branson je predvideo da će prve zvezdane turiste početi da šalje već do 2010. Plan je, međutim, više puta revidiran, a kada se letilica kompanije VSS Enterprise srušila oktobra 2014, nad njime se nadvila opasnost trajne suspenzije.

Pa ipak, 13.12.2018, VSS Unity obavio je prvi uspešan let u otvoreni svemir (mereno po američkim NASA standardima), a 11.07.2021. sam Branson je - u društvu triju radnika njegove kompanije - postao prvi vlasnik svemirskog plovila koji se lično otisnuo van granica planete Zemlje.

Proklamovani cilj operacija kompanije Virgin Galactic je komercijalne prirode. VIšedecenijski san ser Bransona je da postane prvi kosmički tur-operater koji će redovno slati putnike u Zemljinu podorbitu u formi turističkog putovanja.

Turistička kosmička putovanja dele se na podorbitalne, orbitalne i letove sa sletanjem na druga nebeska tela (Mesec, Mars). Podorbitalno svemirsko putovanje predstavlja svemirski let u kojem svemirska letelica ne dolazi do svemirskog prostranstva nego joj putanja preseca atmosferu ili površinu gravitacionog tela sa kojeg je lansirana, tako da ne dovršava orbitalnu revoluciju (ne postaje veštački satelit koji kruži oko planete).

Tokom novembra 2021, u pretprodaji je realizovano još 100 karata po jediničnoj ceni od 450.000 USD, čime je broj rezervacija dostigao ukupno 700. Plan kompanije je da sve buduće putnike učlani u mega-ekskluzivnu Zajednicu budućih astronauta (Future Astronaut Community), za koju ne sumnjamo da će biti jedan od najpoželjnijih klubova povlašćenih VIP osoba.

Iako su karte prodate unapred vredne 315 miliona USD, jasno je da taj iznos ne pokriva ni deo troškova svemirskog programa, pogotovo ne njegove faze koje su prethodile komercijalizaciji, a koje traju već 18 godina. Odakle onda Bransonu novac?

Jedan deo sredstava dolazi od prelivanja fondova između kompanija koje čine konglomerat. Iako njegovi godišnji prihodi premašuju 16 milijardi USD, to nije dovoljno. Drugi deo finansira se injekcijama kapitala trećih lica kao investitora, u šta od 2019. možemo da uključimo i investitore sa berze, s obzirom da je Virgin Galactic kompanija listirana na Njujorškoj berzi.

Najzad, svemirska istraživanja po pravilu imaju sporedne, ali izuzetno lukrativne “sporedne” posledice u vidu unapređenja znanja i tehnologija iz raznih oblasti privrede namenjenih mirnodopskoj i vojnoj nameni. U slučaju Bransonovog projekta, on je tesno povezan sa korporacijom Scaled Composites koja je Virginu napravila svemirski brod koji služi kao lansirna platforma za sam modul za nastavak leta u svemir i za to koristi tzv. pero (Feather) tehnologiju ponovnog ulaska modula u atmosferu Zemlje. Ta tehnologija ima (i tek će imati) isplativo polje primene u avioindustriji, proizvodnji hipersoničnih balističkih raketa, a možda bude i prodata NASA-i umesto prevaziđenog Space Shuttlea.

Malo pojednostavljeno, ali ne i netačno, rekli bismo da će prvi Virginovi spejs-turisti zapravo biti pokusni kunići koji sami plaćaju troškove testiranja u realnim uslovima, što možemo svrstati u sam vrh marketinške obrade ljudi.

Preko Tesle do zvezda

Ilon Mask, tehnološki guru, inovator, eksperimentator, prevarant i lažnjak - već prema svačijem ličnom afinitetu - najpoznatiji je po “Tesla” brendu električnih automobila. Međutim, u svemir je ovaj pedesetogodišnjak figurativno zakoračio još pre tačno dve decenije, osnovavši Space Exploration Technologies, korporaciju poznatu danas jednostavno kao SpaceX. Zvaničan primarni cilj aktivnosti ove kompanije jeste kolonizacija Marsa.

Pošto svaka kolonizacija, a pogotovo druge planete, košta mnogo, g. Mask se postarao da obezbedi stabilne izvore finansiranja. U prvom redu, SpaceX je nosilac nekolicine projekata čiji je korisnik američko Ministarstvo odbrane, tj. njegova komanda Svemirskih snaga. Za potrebe raznih američkih vladinih agencija, Maskova kompanija se stara o orbitalnim letelicama specijalizovanim za osmatranje, špijuniranje i potencijalna direktna oružana dejstva.

U tu svrhu, SpaceX ima potpisane i tzv. IDIQ (indefinite delivery/indefinite quantity) - “najslađe” moguće ugovore sa Vladom koja se praktično postavlja kao naručilac (i mušterija) čija kesa nema dno. Uzgred, SpaceX ima ugovorenu saradnju i sa NASA-om po više osnova, uključujući i projekat aktivne odbrane od udara meteora u Zemlju.

Za dodatnu popunu budžeta, Masku služi megalomanski projekat mreže (konstelacije) satelita namenjenih komercijalnom obezbeđivanju internet pristupa korisnicima pod nazivom Starlink. Trenutno, mrežu Starlink satelita-transivera čini oko 1700 jedinica, sa planom da njihov broj bude višestruko uvećan u narednim godinama. Kada bude dostigao operativni maksimum, Starlink program moći će da pruži širokopojasni pristup internetu u svakom kutku na planeti. Iako se ne marketira kao takvo, Starlink će poslužiti i kao potporno sredstvo za druge Maskove projekte, znane i još neznane.

Naravno, ni Starlink nije ostao bez vojne podrške Amerike, pa se tako njegovi kapaciteti izdašno koriste za komunikaciju među jedinicama Oružanih snaga SAD, a arhitektura konstelacije uzeta je kao realna osnova za razvoj NDSA (National Defense Space Architecture) - sistema koji je tiho nasledio SDI program “ratova zvezda” napušten pred kraj Hladnog rata, namenjenog obaranju neprijateljskih balističkih raketa iz svemira.

SpaceX za sada nudi usluge turističke posete Zemljinoj podorbiti - u 2019. je registrovan njegov prvi putnik. Iako je do ovog momenta dosegao “samo” podorbitu, Mask je na rečima odlučan u nameri da putnicima i čovečanstvu u dogledno vreme ponudi orbitalne letove na druga nebeska tela (Mesec, Mars).

Mars, paket danas za sutra

Lista ne bi bila kompletna bez najbogatijeg čoveka na svetu - Džefa Bezosa, vlasnika Amazona. I ovaj dobročinitelj i usrećitelj ljudskog roda zakoračio je van matične planete preko svog projekta Blue Origin. Opčinjen svemirom, Bezos je svoju “svemirsku kompaniju” napravio pre pominjane konkurencije - 2000. godine.

Tokom nepune dve decenije svog postojanja, kompanija “jede” između 500 miliona i jedne milijarde dolara godišnje, što Bezos bez većih teškoća kompenzuje iz tekućih prihoda ili prodajom akcija matične kompanije Amazon. Uočljiva je, međutim, drugačija priroda poslovanja Blue Origina u odnosu na Virgin ili SpaceX - javno istaknuti cilj kompanije je “obezbeđivanje mogućnosti za naseljavanje i rad ljudi van granica planete Zemlje”, čime bi se ona poštedela negativnih uticaja po okolinu, uz prateću ekonomsku optimizaciju poslovanja.

Bezos je poznat kao biznismen najmanje sklon filantropiji (bila ona lažna ili prava), tako da je Blue Origin za njega “samo” deo plana prema kojem želi da formira najmoćniji poslovni entitet na svetu koji će se baviti - svime.

Finansijska moć Bezosa imala je odraza i na odnose njegovog svemirskog programa prema američkim vlastima. Sarađujući sa vojskom i bezbednosnim strukturama tek sporadično, Blue Origin je uspeo da u određenoj meri sačuva svoju poslovnu samostalnost, iako je uvršten u National Security Space Launch (NSSL) program Svemirskih snaga SAD kojim se želi obezbediti puna vojna operativnost i nadmoć Sjedinjenih Država i van granica Zemljine atmosfere.

Gospodin Bezos za sada nije izrazio poseban entuzijazam za prijem turista u svoje svemirske brodove, a prodajni plan kompanije je orijentisan mahom prema NASA-i, kao i prema drugim privatnim interplanetarnim inicijativama kojima se nude motori, propulzioni sistemi i druge tehnologije razvijene unutar korporacije. Iako manje dramatičan i bombastučan od Maska, Bezos je više puta isticao da će u budućnosti raditi na teraformiranju prostora van Zemlje, čime bi se kreirale samoodržive poslovne i životne kolonije ljudi van planetarne matice.

I dok sanjari sanjaju ostvarenje davnih snova čovečanstva o masovnom iskoraku ljudi u Sunčev sistem i dalje, nismo naročito uvereni u intenzitet takvih snova kod biznismena koji u ovom domenu vode glavnu reč.

Drugu polovinu XX veka obeležila je trka u svemiru između Sovjetskog Saveza i SAD, ali su tada protagonisti bile dve državne super-sile. Danas, pak, deluje kao da je naseljavanje svemira prepušteno privatnom sektoru (bar u SAD), ali infiltracija dubokih vojnih i obaveštajnih struktura u praktično svaki “nevladin” svemirski program navodi nas na zaključak da su ciljevi daleko prozaičniji, a da su priče o progresu ljudske vrste samo paravan za lakoverne.

Ako je za neku utehu, svemirskog turizma će izvesno biti sve više, pa nije isključeno da i neki domaći tajkun ili estradni umetnik uplati turu do Meseca umesto, na primer, 10 dana punog pansiona na Kopaoniku.

Fotografije: Brian McGowan; Jeremy Straub; Bill Jelen; Greg Rakozy