Bejbi bumeri (Ušančene generacije, 1. deo)

Bejbi bumeri (Ušančene generacije, 1. deo)

Dušan Katilović
Dušan Katilović

Međugeneracijska trvenja, zađevice i prebacivanja deo su uobičajenog repertoara društvenih pojava kod nas.

No, za samo definisanje vremenskih granica pojedinih generacija, mnogi od nas su usvojili engleske (američke) odrednice, pa smo tako dobili srpske bejbi bumere, generacije X i Z, milenijumce (milenijalce) i Generaciju Alfa.

Pitanje je, međutim, jesu li i u kojoj meri te odrednice američke popularne kulture primenjive kod nas i koliko utiču na definisanje društvenih fenomena i tokova.

Zdravo 👋 Želimo ti dobrodošlicu na Glavne 🖖

Upravo čitaš javno dostupnu priču. To znači da je ona objavljena pre najmanje 3 meseca. Ako ti se sviđa i želiš da čitaš naše novije članke - pozivamo te da se učlaniš u Glavne. 👈

🥁 Svi novi tekstovi su prvih 30 dana dostupni samo uz plaćenu članarinu!

Plaćena članarina omogućava nam da nastavimo da objavljujemo kvalitetne priče na raznovrsne teme, bez opterećivanja sajta banerima koji ometaju čitanje. Uz mesečnu članarinu nižu od 6 šoljica kafe u kafiću, nadamo se da ćeš odlučiti da na ovaj način podržiš naš rad...

Bejbi bumeri (Baby Boomers)

Nagli porast stope rađanja koji se beleži posle ratova (eng. baby boom) obično se sociološki objašnjava težnjom parova da odlažu stvaranje potomstva tokom razdoblja nepovoljnih za širenje i održanje porodice.

Ovo objašnjenje se zdravorazumski čini bez sumnje tačnim, ali nam nauka saopštava da je istina daleko složenija. Ne samo što su velike fluktuacije u broju novorođenih jedinki prisutne u populacijama skoro svih životinjskih vrsta (koje, naravno, nisu u stanju da svesno planiraju porodicu), već su uočeni i drugi biološki fenomeni koji imaju snažne socijalne posledice po strukture savremenih ljudskih društava.

Tako se, na primer, bumersko društvo može okarakterisati kao većinski muško. Naučnicima je dugo izmicao uzrok nesrazmerno većeg broja rođenih dečaka nakon dužih ratova u kome je ginuo veliki broj muškaraca.

Teza po kojoj su vojnici koji su se vratili sa fronta imali češće i odnose sa više fertilnih žena mogla je da objasni veći natalitet, ali ne i nesrazmeru u korist novorođene muške dece.

Britanski naučnik i istraživač Corry Gellatly pružio je do sada najobimniji set studija kojima je pokušao da pojasni mehanizme održanja populacione polne ravnoteže u ljudskim društvima, čak i u ekstremnim okolnostima poput ratova ili masovnih selektivnih abortusa ženskih fetusa.


Prema istraživanjima dr Gellatlyja, muškarci koji imaju više braća od sestara su nosioci porodičnog “pro-Y” gena odgovornog za dobijanje muškog potomstva (i obrnuto, muškarac sa više sestara će češće dobijaći kćerke). Da bi objasnio ravnotežni mehanizam, naučnik je dao pojednostavljen primer dvojice muškaraca - Džona i Riča.

Džon je nosilac gena koji je odgovoran za rađanje više dečaka i zbog toga ima samo jednu kćerku i trojicu sinova i sva trojica odlaze u rat. Rič ima obrnut slučaj - nosilac je “pro-X” gena i ima samo jednog sina koji ide na front i tri kćerke koje ostaju kod kuće. Statistički, Džon ima više šanse da mu se više od jednog sina vrati živ i zasnuje porodicu. Rič statistički ima veće šanse da izgubi u ratu jedinog sina. Pošto Džonovi sinovi nose “pro-Y” gen, njihova deca (Džonovi unuci) biće češće dečaci.

Kada se u društvu desi suprotan populacioni poremećaj i dolazi do manjka žena, pojačava se verovatnoća da će žene u tom slučaju uzrokovati ekspresiju gena odovornog za rađanje devojčica. Na taj način se ljudska vrsta “nesvesno” bori sa praksom abortiranja ženskih fetusa.

Poslednji Mohikanci patrijarhata

Isticanje bumerskog društva kao dominantno muškog je bitno sa aspekta razumevanja dinamike društvenih odnosa. Jaka među-muška konkurencija inicijalno je pothranjivala tradicionalne rodne uloge i patrijarhalni poredak, nasleđen od tzv. “tihe generacije” rođenih pre Drugog svetskog rata.

Sudbina bumera, međutim, po svemu sudeći nije bila jednostavna. Opšta liberalizacija društva, pojava seksualnih sloboda, redefinisanje uloga polova, promocija ljudskih prava i jednakosti, podizanje materijalnog nivoa kvaliteta života i pojava dokolice i nove pop-kulture učinili su bumere zbunjenom generacijom.

Začeti, rođeni i odgajani u jednom vrednosnom sistemu, bumeri su već tokom sazrevanja morali da prihvate nove društvene paradime i okolnosti, na koje su se neki rado privikli, a neki ne, ostavši zarobljeni u eri koju su oblikovali njihovi roditelji.

“Računajte na nas”

Američki sociolozi u bumersku generaciju smeštaju rođene između 1946. i 1964. godine.

Zanimljivo, generaciji koja im sledi date su daleko fluidnije granice u datumima, pa se s pravom može posatviti pitanje gde spadaju svi oni rođeni između sredine šezdesetih i sedamdesetih kada nastupa era Generacije X? Neki ovu “međugeneraciju” nazivaju “kasnim bumerima”, ljudima koji su doživeli drugačije odrastanje od onih rođenih u prvim godinama posle rata, ali koji su ostali čvrsto prikovani za analogne tehnologije i načine razmišljanja.

Srpski (tj. jugoslovenski) bejbi bumeri nosili su stigmu ‘nedostojnih’ iz prostog razloga što nisu bili učesnici Narodnooslobodilačke borbe.

Taj teret odlično je prezentovan kroz dva važna (kolektivno apologetska) dela tadašnje domaće pop muzike: pesme “Računajte na nas” grupe “Rani mraz” i “Druže Tito, mi ti se kunemo” Zdravka Čolića, komponovanih “u ime svih nas iz pedeset i neke”.

Propast paradigme

I dok su njihovi vršnjaci u Americi klicali Martinu Luteru Kingu, prisustvovali spaljivanjima ženskih grudnjaka i izlivima masovne histerije na koncertima Bitlsa i Rolingstonsa, jugo-bumeri su marljivo gradili “svetlu budućnost”, samoupravni socijalizam i jugoslovensko bratstvo i jedinstvo, sve dok se ti koncepti nisu u svega nekoliko godina devedesetih urušili poput kule od karata, bez ikakve šanse da budu restaurisani ili bar ideološki rehabilitovani.

Krik ideološki i egzistencijalno promašenog života posleratne generacije Jugoslovena maestralno je opisao Dušan Kovačević u “Balkanskom špijunu”, gde protagonista Ilija Čvorović kaže: “Pa jel to znači da sam ja celog života bio budala koja je radila protiv svojih principa, da sam bio stalno na suprotnoj strani, jel to znači?”

Poslednja domaća bumerska godišta iskusila su posebne fenomene, poput crnog talasa u muzici i kinematografiji, izraziti kosmopolitizam unutar tadašnjeg narativa “mekog autoritarizma”, ali i osećaje besperspektivnosti, depresije i odavanja teškim drogama, tj. totalne vrednosne i ideološke ispražnjenosti.

Bumeri danas i njihova zaostavština

Posmatralno formalno, najstariji bumeri danas imaju 75 godina i uveliko su sveli svoje životne i “račune praštanja”.

U Sjedinjenim Državama je poslednjih godina postalo vrlo popularno davati “konačnu ocenu” o njiihovoj istorijskog ulozi i mlađe generacije su tu (naravno) prilično kritički nastrojene, prebacujući im izostanak vizije kreiranja boljeg društva za njihovo potomstvo, ali i prirodnu sredinu.

Pa ipak, u pozitivnu “kolonu” im se pripisuju liberalizacija društvenih odnosa, inicijalni uspesi na planu suzbijanja rasizma, nejednakosti žena i ugroženosti raznih manjina, kao i izgradnja ukupnog društvenog bogatstva.

Iako često etiketirani kao individualisti, sebični, cinični, pesimistični i narcisistički, bejbi bumeri nigde u svetu (pa ni kod nas) ne predstavljaju u potpunosti koherentnu i jednobraznu grupaciju.

Iako su posle Drugog svetskog rata imali mogućnost da akumuliraju materijalno bogatstvo i blagostanje, tektonske promene u globalnim pogledima na svet koje su ih zadesile izmakle su im svako čvrsto ideološko tlo pod nogama, ostavljajući im da svrhu sopstvene egzistencije nađu u dostignućima poput individualne kulturne, umetničke, materijalne zaostavštine ili - najčešće - lične, u vidu dece i daljeg potomstva.


Fotografije: Kevin Grieve; Brendan Church;

DruštvoEkonomija

Dušan Katilović

Rođen je 1975, a novinarstvom se bavi od 1991. Po obrazovanju pravnik, po opredeljenju preduzetnik, inovator i ljubitelj izazova. Život ga je vodio od Lisabona do Hongkonga, skrasio se u Beogradu.