Beogradski performans posle Marine

Beogradski performans posle Marine

Bogdan Petrović
Bogdan Petrović

Od trenutka kada se pojavio, terminološki zvanično sedamdesetih godina prošlog veka, pa sve do danas performans kao specifična forma akcione umetnosti mnogima je nepoznanica ili teren za ozbiljne polemike izvedene iz prostog pitanja: Šta je uopšte umetnost?

Kao takav, predstavlja komplikovanu i izazovnu artističku kategoriju ne samo svojim teorijskim, već i praktičnim vrednostima.

Zdravo 👋 Želimo ti dobrodošlicu na Glavne 🖖
Ovde svake nedelje objavljujemo priče na različite teme iz domena poslovanja, sporta, kulture, infrastrukture, tehnologije... a svaka nova priča, najpre je dostupna registrovanim članovima.
🥁 Prijavi se za bespatnu članarinu da među prvima saznaš kad objavimo novu priču.

Često osporavan, a najčešće nerazumljiv široj publici, performans je izazovan upravo zbog svog neuhvatljivog karaktera, a prevashodno zbog činjenice da je materijal u kom umetnik stvara svoje delo on sam tj. njegovo telo.

Pojam performansa nije egzaktno određen i definisan, tu se može raditi o umetnosti tela, bodi artu, fluksusu... Umetnici performansa svoje aktivnosti najčešće opisuju kao žive umetnosti, akcione umetnosti i interpretacije tokom kojih ne daju ništa drugo osim sebe samih.

Živa skulptura

„Za mene je performans fuzija svih iskustava i istraživanja koje sam stekao u životu na brojnim poljima. To nije samo način mog umetničkog izražavanja već i moj životni stil. Sve vreme sam u performativnom modu; kako hodam, ležim, sedim, posmatram, govorim… svestan sam svog tela i osećam 360 stepeni svoje okoline, drugim rečima, živa skulptura.”

Ovako svoj lični doživljaj performansa opisuje Branko Milisković, umetnik koji se kontinuirano bavi tom umetničkom formom od 2005. godine kada je na festivalu Real Presence u Veneciji za vreme 51. Bijenala umetnosti izveo prvi tročasovni performans “Walking on Continual Lines”.