Sa kojim izazovima se suočava savremeno izdavaštvo u Srbiji?

Sa kojim izazovima se suočava savremeno izdavaštvo u Srbiji?

Milan Živanović
Milan Živanović

Kada izađe iz štampe, književno delo dobija fizički oblik, pa autor može da ga opipa, izmeri. Naivnom posmatraču se čini da je to početak i kraj procesa – knjiga je gotova, i od ideje do čitaoca je naizgled kratak put.

Zdravo 👋 Želimo ti dobrodošlicu na Glavne 🖖
Ovde svake nedelje objavljujemo priče na različite teme iz domena poslovanja, sporta, kulture, infrastrukture, tehnologije... a svaka nova priča, najpre je dostupna registrovanim članovima.
🥁 Prijavi se za bespatnu članarinu da među prvima saznaš kad objavimo novu priču.

Iako pojedini autori biraju samizdat model, većina se ipak odlučuje za izdavačke kuće, a razdaljina od rukopisa do ljubitelja knjige daleko je veća nego što se misli.

Koliko se čita?

Da krenemo od čitalaca, bez kojih književnosti ne bi ni bilo. Iako se veruje da poslednjih godina, po nekima čak decenija, stasavaju generacije koje od knjige beže, sve je više onih koji tvrde da to nije sasvim tačno. Čitalačke potrebe se, po njihovom mišljenju, nisu mnogo promenile, već ih je teže utvrditi, budući da je količina sadržaja danas neuporedivo veća nego ranije. Onih koji su dragoceno vreme radije trošili na druge radnje nego na čitanje je uvek bilo, pa je sigurno da je tako i danas, ali to ne znači da čitalaca nema.

Da bismo bar donekle utvrdili potrebe modernih ljubitelja knjige sproveli smo (potpuno nenaučnim metodom) malu anketu o čitanju:

Anketom smo utvrdili da čitalaca zaista ima, te da su papirna izdanja i dalje najpopularnija, što je logično ako se ima uvidu da je prema istraživanjima u Srbiji još uvek mali broj onih koji čitaju sa računara, pametnih telefona i drugih uređaja.

Posebno je interesantan odgovor na pitanje „Ukoliko vam se dopadne neka knjiga, da li potražite druge naslove od istog izdavača?“ na koje je čak 80,1% ispitanika odgovorilo potvrdno!

Izdavači u bivšoj Jugoslaviji

Put od autora do onoga koji čita podrazumeva više od potreba i ukusa publike, najpre zbog toga što se izdavačke kuće usput susreću sa raznim problemima, zbog čega se ova delatnost često opisuje kao „krhka“. Da bismo problem razumeli malo bolje, potrebno je da se vratimo u ne tako daleku prošlost.