Letnji bioskop: 10 filmova za vrućinu

Leto je neka vrsta protivotrova za sve što u životu ne valja, kao da se na vrućini topi ono o čemu se preko zime previše razmišljalo. Iako poslednjih godina preteruje, Sunce je jedna od omiljenih figura detinjstva – glavni znak da se približava kraj školske godine.

I kad prođu školski dani, letnji osećaj slobode ostaje. U trenutku kad vrućina potera sve iz grada, a živa u termometru ne zna šta će sa sobom, i najizdržljiviji se prepuštaju uspomenama na letnje dane koji su nekad trajali još duže – ne zbog toga što se u računanju vremena nešto promenilo, već zato što smo ih drugačije trošili.

Iako je bindžovanje termin novijeg doba, i ranije smo uživali u filmskim maratonima. Čak i leti. Kad bi vazduh počeo da treperi od vreline, povlačili smo se iza spuštenih roletni, a stvarnost se mešala s filmskim scenama.  Brisale su se sve razlike između nas i junaka s malih ekrana, pa su se filmovi mešali u običan život. Sećanje na neki film nije samo filmsko iskustvo, već i sve ono što se dešavalo u vreme kad smo ga prvi put gledali.

Kao i detinjstvo, i leto ima kraj. Spisak letnjih filmova je tu da ga odloži, te da dopuni sve ono čega se i ovog leta sećamo.

La Piscine - The Swimming Pool (1969)

Dok sam odrastao, ovaj film je u našoj kućnoj filmoteci imao počasno mesto. Iako se na centralnom omota video kasete nalazio leš koji pluta u vodi, video sam samo bazen i lice Alaina Delona. Tako je od nervoznog trilera postao pravi letnji film, priča o prijateljima koji zajedno letuju pored vode.

Jaws (1975)

Leto nije leto bez velike, gumene ajkule. Iako su danas smešne, te su čeljusti u detinjstvu izazivale svakojake reakcije, uglavnom s vrištanjem. Steven Spielberg je od morske nemani uspeo da napravi priču koja se nekako pretvorila u obavezan letnji film. Možda zbog toga što ajkula napada početkom jula ili zato što s njom u paketu dolazi i plaža.

Nije lako s muškarcima (1985)

Ovo je sigurno jedan od najlepših letnjih filmova, bar za one koji su se naslušali priča o Jugoslaviji. Sjajna Milena Dravić je majka koja bi da pođe sama na letovanje. Nevolja je u tome što ima tri ćerke, a svaka od njih traži svoj morski talas. Letovanje u šatoru, s komarcima, je prava letnja bajka.

The Goonies (1985)

Šta je leto bez potrage za blagom. Koliko smo puta izmišljali mape i pronalazili bogatstva koja nikome drugome ne bi vredela ništa. Imitirali smo junake ovog filma, ubeđeni da smo smislili nešto što nikome pre nije palo na pamet. Gusari i gusarski brodovi u to vreme nisu bili simbol za nešto loše – tek su se kasnije ljudi pretvarali u prave negativce, koji uteruju strah u kosti i bez poveza preko jednog oka.

Do The Right Thing (1989)

Remek-delo koje potpisuje Spike Lee puca od vrućine. Sasvim je sigurno da se svi prvo sete scene s kockicom leda, koja je poslužila kao odličan rekvizit za čas seksualnog obrazovanja. Ali je ovaj film mnogo više od erotike rashlađivanja. Vrelo njujorško leto nije problem – hidrant brzo spušta temperaturu. S opresijom i rasizmom je već teže.

Dazed and Confused (1993)

Opet kraj školske godine. Iako je na prvi pogled jurnjava s batinama – Dazed and Confused je više od toga. Doduše ne prodire u psihologiju junaka kao što smo navikli u modernim filmovima, ali je možda tako i bolje – mnogi se ni danas ne bave emotivnim stanjem svoje dece, pa slobodno možemo da pretpostavimo da je sedamdesetih godina (kad se dešava radnja filma) to takođe bio slučaj. Sloboda ima cenu, a to je prepuštenost samom sebi.

Now and Then (1995)

Kad je izašao film Now and Then, glavne junakinje su nam bile vršnjakinje. Budući da se uprkos porukama iz okruženja nismo delili na dečake i devojčice, što nam je uvek išlo u prilog pa i u ovom slučaju, avanture smo izmišljali ravnopravno, u čemu nam je ovaj film bitno pomogao. Iako nije najbolji na svetu, dao nam je mnoge ideje, između ostalih i one zbog kojih smo prestali da se bojimo groblja.

Moonrise Kingdom (2012)

Ko bar jednom nije poželeo da pobegne negde daleko, kao da nije živeo. Lutali smo kao klinci baš kao u ovom filmu, zajedno s psima (mačke su ostajale kod kuće). Već je na prvi pogled jasno da je ovo prava Wes Anderson priča, najpre zbog pastelnih boja i starinske odeće, ali i svakojakih podsećanja – na primer da je u životu najvažnije da nas neko traži ako se izgubimo.

Call Me by Your Name (2017)

Leta nisu samo vruća, već i lenja. Možda je to ono što najviše nedostaje – mogućnost da mesecima ne radimo ništa. Call Me by Your Name nudi sigurno okruženje za izležavanje na suncu, ali i za bezbedno sazrevanje mladog kvir pojedinca. Danas je to važno isto kao i pre.

Midsommar (2019)

Šta je leto bez strave i užasa. Oni koji su voleli Hereditary reditelja Ari Astera, Midsommar će voleti još više. Još jedna noćna mora, ali sa boljom scenografijom, i ilustracijama koje su svet same za sebe. Možda je najbolje u vezi sa Asterovim dosadašnjim filmovima to što njegovi junaci nemaju kompleksne karaktere iz kojih će se izroditi sudbine sa smislom, već su tragedije bizarne, skoro pa preterane, što je strašnije od bilo koje složenosti, budući da signalizira haos u kojem ili nema pravila, ili su potpuno sakrivena, skoro neprepoznatljiva. Baš kao tokom leta.

Prolaznost vremena možemo da posmatramo s različitih tačaka, a možda je najbolja ona na kojoj nam je jasno šta smo od prošlosti dobili. Formiramo se pod uticajem mnogih faktora, a jedan od njih je i film – ništa nije bilo slađe od leta koje čeka napolju, dok se na ekranu vrti završna špica.