Ljiljana Petrović-Buttler: Gospodarica muzike

Čovek od samih svojih početaka teži besmrtnosti – između ostalog i kroz muziku. Ono što je otpevano ostaje, a u svakoj pesmi živi komadić onoga koji ju je izveo, ali i svih onih koji su je slušali. Melodija, poput nekakve religije koja ima smisla, okuplja građane i građanke koji veruju da je život više od radnog vremena i tri obroka na dan. Nekada su se prenosile s kolena na koleno, a s razvojem novih tehnologija ostaju duže – s njima i oni kojima je pošlo za rukom da pesmu ukrote.

Prošlo je dvanaest godina otkad je otišla Ljiljana Petrović-Buttler – gospodarica urbane romske muzike (iako je privatno slušala i obožavala Mahaliju Džekson i Sinatru).

Svoje najpoznatije pesme je sama pisala, a najviše se divila bosanskim pevačima sevdaha. Pesnik i esejista Đorđe Matić piše da je osamdesetih godina prošlog veka prodavala na stotine hiljada albuma, da bi se devedesetih suočila s ozbiljnim životnim poteškoćama – s muzičke scene je otišla u Nemačku, gde je čistila javne toalete.

Tih godina se istina mnogo izgubilo, ali je Buttler uspela da povrati ravnotežu i da pronađe svoje mesto na zapadu. U to vreme se pisalo da je za balkansku muziku zainteresovala i samog Dejvida Bouvija, kojeg je uporno zvala "onaj Dejvid Bauer". Ostaće upamćene njene reči iz jednog intervjua iz 2005. godine:

"Ja sam Ljiljana Petrović-Buttler, zvezda ciganske muzike bivše Jugoslavije. I dokazala sam da posle petnaest godina pauze mogu da postignem i svetsku slavu. Dokazala sam da vredim nešto. Bezobrazna sam, ali kad mogu kojekakvi pevačići, jedanput mogu i ja".

Dokazala je i više od toga.

Početak

U uvodniku za pomenuti intervju Matić piše da je zahvaljujući jednoj od najhrabrijih diskografskih kuća bivše Jugoslavije – ljubljanskoj Založba kaset in plošč – izašao prvi album romske muzike. U pitanju je ploča Šabana Bajramovića koja je imala veliki komercijalni uspeh, a dinar otvara vrata. Budući da se pokazalo da romska muzika donosi zaradu, izdavači su poželeli da nađu i pevačicu. Pogađate, bila je to Ljiljana Petrović-Buttler.

Do tog trenutka je vladala takozvanom „kafanskom alternativom“, podzemljem u kojem se nedostatak talenta nije tolerisao. S albumom Otkako sam tuđa žena je izašla iz zadimljenih prostorija i stigla na televiziju.

Zahvaljujući novom kanalu brzo je postala vrlo popularna, a najviše zbog sočnog alta kojim je slušaoce vodila u dotad nečuvene dubine. Bez suvišnih pokreta, Buttler je uspevala da prenese emociju koja je na kraju krajeva kolektivno dobro, zajednički strah od konačnosti života.

Voleli su je i oni koji muziku nisu dobro poznavali, ali i stručnjaci koje nije bilo lako zadovoljiti, a život u velikoj zemlji kakva je bila Jugoslavija joj je doneo veliku publiku. Pomirila je kulturne snobove i pomešala ih s običnim kafanskim gostima, a takvo bi mešanje danas bilo skoro nemoguće.

Poslednji intervju

Bilo je onih koji su s Buttler rado razgovarali, pa nam je srećom ostalo i više od muzike. U vreme kad je izvodila koncerte po najpopularnijim evropskim dvoranama, bila čest gost BBC televizije i vladala svetskim festivalima na kojima je sevdah kombinovala sa svojim karakterističnim pevačkim načinom, izašao je razgovor za koji je opet zaslužan Đorđe Matić, dragoceni trag o velikom životu jedne dive.

„Ja sam rođena u Beogradu, u Lole Ribara, gde je Atelje 212. Kasnije sam se preselila u Milutina Bojića, tamo kod Skupštine“, kaže negde na samom početku i dodaje da joj je i majka bila pevačica, samo što nikada nije pevala romske pesme, već je za parče hleba izvodila zabavnu muziku. Sama je počela da peva s dvanaest godina – zamenila je majku kad se razbolela. Prvi nastup je bio u kafani, a ostala je sigurna zahvaljujući mentoru i učitelju Hazimu Hanušiću.

Ne treba mnogo mašte da se zamisli koliko je mogao da bude težak život u kafani. Buttler je ipak tvrdila da je tih šezdesetih i sedamdesetih godina u zemlji bilo fino i da jedni druge nisu gledali kroz "ja znam – ti ne znaš". Zato je valjda brzo došla do toga da nastupa s izvođačima poput Nade Mamule i Zaima Imamovića. Kafanskim prostranstvima su u to vreme vladale legende, a za Buttler je na prvom mestu to bio Toma Zdravković. Za mnoge druge baš ona.

Među onima koji su dolazili da je slušaju je često bio i Danilo Kiš – „ej, došao je on da me sluša – znači nešto vredim”, pričala je Buttler. I nije tu bio samo on, s njim ili mimo njega i Duško Radović, te drugi stanovnici nekog prošlog sveta.

Negde pri kraju razgovora pevačica nas podseća na to da život nije bajka: „Imala sam teške trenutke u životu: moja deca su bila i po domovima, ja sam stalno bila na putu. Dam ih u porodicu i platim da ih čuvaju, ali džaba, moja deca su bila i gladna i žedna. Zato mi je trebao mirniji život. I nije mi falila pozornica – pesma mi je falila“. Publici je falila ona i glas koji nije bio kao bilo koji drugi – "ne, zaista, nije muškarac, to je ženski glas", govorili su.

Pevala je i Ciganine, sviraj, sviraj, Đelem đelem, Ašun daje mori, Noćas mi srce pati, Ostala je pesma moja, ali i Piši mi ili Kaži zašto me ostavi. Pevala je mnogo, a mnogo je i uradila – najvažnije je možda to što je odstupala od stereotipa, što je verovatno najveća stvar koju neko za života može da uradi. Matić u tekstu u kojem se oprašta s njom piše da je jedan promućurni Zapadnjak davno primetio da "Esma Redžepova predstavlja Rome onako kako ih Zapad vidi – Ljiljana, uza svu, u glasu opipljivu istoriju muke svoga naroda i zemlje otkud dolazi, ipak najpre predstavlja sebe".

Ako ne predstavljaš sebe, ne možeš da govoriš u ime drugih, što bi u slučaju Buttler bila velika šteta. Njena misija je bila važnija od mnogih modernih projekata koji bi da podstaknu razumevanje i jednakost, jer je u srži bila pesma, ali i jedno duboko i toplo razumevanje života, bez ikakvih viškova.

„Sa Ljiljanom je otišao čitav jedan svet“, piše još Matić, „O kojem se svašta može ispričati i reći, ali kakav zasigurno više nećemo videti“. Kafane su danas napuštene, ostavljene na milost i nemilost kolektivnom pijanstvu koje nije od alkohola, već od petparačkog života koji ne ume da se vrati tamo odakle je došao. Tamo gde je ostala Buttler.