Brkovi od pene: Druga strana piva

Brkovi od pene: Druga strana piva

Milan Živanović
Milan Živanović

„Alkohol je proteza društvenosti koja svet pretvara u pozornicu, a ljude u glumce“, pisao je Veselko Tenžera. Ova rečenica nije bez posledica – „Najpre se alkoholom leče od života, da bi od alkohola bili lečeni zbog života“.

Ipak, bežanje iz realnosti uz umerenu konzumaciju alkohola ponekad može da bude blagotvorno. Akcenat je, naravno, na umerenosti.

Pokoja čaša piva može da nas oslobodi, bar na trenutak. Ta navika zvuči bezopasno, posebno ako se ima u vidu da je 90% ovog pića sačinjeno od vode.

Eksperti ističu da kvalitet vode koja se koristi ima značajan uticaj na ukus piva, a piće je u različitim regionima drugačije i zbog vode. Izvor koji se koristi utiče na boju i ukus, a dobar proizvođač zna kako da ove faktore iskoristi na putu do odličnog piva.

Zdravo 👋 Želimo ti dobrodošlicu na Glavne 🖖

Upravo čitaš javno dostupnu priču. To znači da je ona objavljena pre najmanje 3 meseca. Ako ti se sviđa i želiš da čitaš naše novije članke - pozivamo te da se učlaniš u Glavne. 👈

🥁 Svi novi tekstovi su prvih 30 dana dostupni samo uz plaćenu članarinu!

Plaćena članarina omogućava nam da nastavimo da objavljujemo kvalitetne priče na raznovrsne teme, bez opterećivanja sajta banerima koji ometaju čitanje. Uz mesečnu članarinu nižu od 6 šoljica kafe u kafiću, nadamo se da ćeš odlučiti da na ovaj način podržiš naš rad...

Znamo da piva mogu da imaju različite nivoe alkohola, a najjače je ono po imenu Snake Venom (Zmijski otrov). Proizveli su ga niko drugi do Škoti i ima čak 67,5% alkohola. Za sastav su odgovorni Lewis Shand i Joh McKensize iz pivare Brewmeister, a na ambalaži je jasno ispisano da se ne radi o običnom pivu – jače je od nekih žestokih pića, na primer vodke. Jedna boca košta čak 80 dolara, ali ga je skoro nemoguće nabaviti, pošto je proizvodnja ograničena.

Česi vole pivo

Najviše piva se popije u Češkoj, koja je u vrhu liste čak 26 godina.

Godišnje se u ovoj zemlji potroši preko 143 litara piva po glavi stanovnika. Kada su druga alkoholna pića u pitanju, Češka je na četvrtom mestu, a pivo je najpopularnije zbog toga što je jeftinije od flaširane vode, pa ga zbog toga valjda rado kupuju.

I druge zemlje obilno konzumiraju ovo piće, posebno u Evropi – Austrija je po potrošnji na trećem mestu, Nemačka na četvrtom, Poljska na petom, Irska zauzima šesto mesto, Rumunija sedmo, Estonija deveto, dok je Litvanija na desetom.

Prema izveštajima s početka 2021. godine, proizvodnja piva u Evropskoj uniji je tokom 2020. opala za 8% u odnosu na 2019. godinu.

U Srbiji je zabeležen pad od 7,19%, iako je proizvedeno više od 5,1 miliona hektolitara ovog alkoholnog pića.

Na proizvodnju je najviše uticalo skraćeno radno vreme ugostiteljskih objekata, te zabrana organizovanja muzičkih i drugih dešavanja. Trend se nastavio i u prvoj polovini 2021. godine, pa se ukupan državni prihod od pivskog sektora smanjio za 15,49%.

Zbog pandemije koronavirusa manje se pilo u Srbiji. Tokom 2020. popilo se 62 litra piva po glavi stanovnika, što je, kao i mnogo toga drugog, ispod evropskog proseka.

Jedna čaša, jedna priča

Pored statističkih podataka, priča o pivu donosi i manje sterilne, daleko zanimljivije informacije. Na primer onu da se sumerska boginja piva zvala Ninkasi, te da je prema legendi pripremala alkoholna bića kako bi „zadovoljila želju“ i „umirila srca“ onih koji su joj se klanjali.

Zanimljivo je da se Anchor Steam pivara iz San Franciska dočepala sastojaka za prastaro sumersko pivo, koji su se skrivali u stihovima himne stare četiri hiljade godina. Pesma je pisana upravo u čast boginje Ninkasi.

Za sličnim receptima tragaju i takozvani „pivski arheolozi“, koji sastojke izvlače iz iskopanih ostataka glinenih posuda u kojima se pre više hiljada godina čuvalo ovo piće.

Jedan od poznatijih je Patrick McGovern, koji iz prastare grnčarije uzima informacije o pićima koja su omamljivala minule civilizacije. Tako je jednom prilikom u skladištu Penn muzeja u Pensilvaniji pronašao zaboravljene kuhinjske posude iz neolitskog iranskog sela Hajji Firuz, a u njima neobične žute mrlje. Ispostavilo se da su u pitanju ostaci vina.

Pivo pre hleba

McGovern veruje da je alkohol stvorio čoveka. Ističe da se opijaju i drugi stvorovi – na primer šimpanze ili slonovi, ali je ljudsko biće toj aktivnosti dodao i nešto od stečene svesti.

Verovatno se i čovek prvi put napio slučajno, posle neke fermentisane voćke, ali je za razliku od slonova vremenom naučio da pravi napitke koji su izazivali isti osećaj.

Procenjuje da se za opijenost znalo još pre 100 hiljada godina, te da su čovekovi preci još tad sakupljali voćke koje opijaju.

Postoji i hipoteza „pivo pre hleba“, po kojoj su se praistorijski ljudi najradije naseljavali u one krajeve u kojima su uspevale biljke od kojih su mogli da prave alkohol.

Želja za opijenošću je stimulisala uzgajanje prvih žitarica, pa iz toga proizilazi da je pivo, ili neki njegov oblik, staro koliko i civilizacija. Klica se dakle začela u Sumeru, pre oko 10 hiljada godina, između reka Tigar i Eufrat.

Najveći deo useva u starom Sumeru je odlazio u pivo, pa slobodno može da su kaže da su tu nastale i prve pivare.

Posle prohibicije

S čovekom je počelo, pa je uz čoveka i ostalo – pivo je i danas jedno od omiljenih alkoholnih pića. U nekim zemljama je ipak dugo bilo zabranjeno – na Islandu na primer.

Ova zemlja je još 1915. godine ukinula sva alkoholna pića, ali je većina legalizovana već 1922. Pivo nije bilo te sreće, pa se smatralo ilegalnim sve do 1. marta 1989. godine.

Islanđani su za to imali dobar razlog – Dance. Budući da su se sa Danskom dugo borili za nezavisnost, prezirali su pivo koje je u ovoj zemlji omiljeno.

Danas je pivo uglavnom slobodno, čak toliko da u nekim zemljama možete da plivate u bazenima koji su napunjeni baš ovim pićem. Austrijska pivara Starkenberger kombinuje ljubav prema pivu i prema sportu, pa posetioci mogu da dođu u takozvanu „pivsku banju“ i zaplivaju u svom omiljenom piću. Vlasnici tvrde da je pivo dobro za kožu i kosu, a pomaže i u opuštanju.

I pored svih modernih tehnologija proizvođači piva se rado vraćaju u prošlost. Poput „pivskih arheologa“, neki pivari i sami tragaju za prastarim sastojcima, tačnije kvascem koji je ključan za fermentaciju.

Tako je nastalo i australijsko pivo The Wreck (Olupina), proizvod pivare James Squires. Kvasac koji je u tom procesu korišćen pronađen je na olupini trgovačkog broda Sydney Cove koji je potonuo oko 1797. godine. Sve pivske boce koje su pronađene na olupini bile su dobro zatvorene, pa su eksperti mogli da dođu do dragocenog sastojka.

Feministička strana piva

Kroz pivsku istoriju se zaboravilo na to da su i žene imale veliku ulogu u proizvodnji piva. Reklamama za ovo piće danas vladaju muškarci, s ponekim, uglavnom šovinističkim, izuzetkom. Zbog toga se veruje da je pivo „muška stvar“, tvrdi novinar Daniel Matthews. Istorijske činjenice ukazuju na potpuno drugačiju sliku.

Već smo pomenuli da je pivo još u prastara vremena čuvala ženska figura – boginja Ninkasi. Pod njenom zaštitom su upravo žene i sveštenice proizvodile ovaj napitak, a recept je bio poznat samo njima. Zbog toga su ih poštovali, a pivska tajna im je davala moć.

Matthews piše da je pivo bilo „ženska stvar“ i u starom Egiptu i antičkoj Grčkoj, kao i u srednjovekovnoj Britaniji – „Egipatska Tjenenet bila je u isto vreme i boginja piva i porođaja, Grci su pivo smatrali ženstvenim (zato su ga žene proizvodile i konzumirale), a u Velikoj Britaniji je pivarstvo doprinosilo nezavisnosti žena koje su ga proizvodile kod kuće. Proizvodnja piva bio je tek jedan od ‘kućnih’ poslova koje su obavljale upravo žene. Veština ‘pivskih žena‘ doprinosila je ispunjenju prehrambenih potreba cele porodice“.

Za duži rok trajanja piva opet je odgovorna žena – nemačka sveštenica i travarka Hildegard von Bingen, koja je u 12. veku otkrila da pivo duže traje ako mu se doda hmelj. Tim otkrićem je ubrzala razvoj pivske industrije, a komercijalizacija je nastupila s dolaskom kuge.

Velika stopa smrtnosti je omogućila veće plate za one koji su preživeli, a prema mnogim podacima oni su dobar deo tog novca trošili na pivo. Tada je pivo postalo „muško piće“, budući da se proizvodnja preselila u fabrike, te se više nije odvijala u kući.

Žene koje su proizvodile pivo su u Evropi nestale su do 17. veka, a mnoge su pogubljene tokom ozloglašenih lovova na veštice.

Muški pivari su iskoristili priliku i oteli im ono što je počelo da donosi dobit.

To je omogućila i Crkvena reforma, koja je počela u 16. veku, te donela uredbe o tome šta koji pol sme, a šta ne sme da radi. One žene koje nisu odustajale od starih praksi proglašavane su vešticama, a pivarke su takođe bile na meti. Uglavnom su ih optuživale muške kolege, kako bi se otarasile konkurencije.

Brkove od pene danas najviše neguju muškarci, bar u reklamama. Žene su tu da te muškarčine namame, a s jednim ciljem – da im posluže piće. Prema izveštajima iz 2012. godine žene čine tek 10% pivske industrije, a onih koje se bave proizvodnjom je još manje. Daniel Matthews piše da su godine seksističkih reklama učinile svoje, pa sve dok ostanu iste teško da će se puno toga promeniti. To se pre svega odnosi na proizvodnju – konzumacija je druga priča.


Jasno je da u svemu treba biti umeren, pa i u opijanju. Ta umerenost bi ipak trebalo da bude jednaka za sve. Marguerite Duras je pisala da se ljudima koji preterano piju uvek prekasno kaže: „Suviše piješ“. U svakom slučaju, to je užasno reći. Čovek nikad sam ne zna da je alkoholičar. U 100% slučajeva prima tu vest kao uvredu, kaže: „Ako mi to kažete, znači da me mrzite“.

Briga o drugome nije uvreda, a alkohol nije igračka. Budite oprezni, čak i s pivom.


Fotografije: Wil Stewart; Julianna Arjes; Missy Fant; Jan Piatkowski

DruštvoEkonomija

Milan Živanović

Rođen 1982. u Kruševcu. Studirao srpsku književnost i jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 2009. do 2017. radio u e-novinama, od marta 2017. radi u XXZ magazinu gde uređuje različite rubrike.