Dokumentarni film: Dokaz da smo stvarno postojali

Dokumentarni film: Dokaz da smo stvarno postojali

Milan Živanović
Milan Živanović

"Što je više stvarnosti, rizika, strasti i ličnog angažovanja u dokumentarcima, oni su zanimljiviji, jači i ubedljiviji - blef je nemoguć, akademski fingiran dokumentarac je uglavnom kič. Ali ima tu i drugih stvari... U avanture dokumentarnog filma prvenstveno me je gurala želja za upoznavanjem sveta oko sebe; želja za razgrtanjem ideološke magle i spoznavanjem nepatvorene istine. A istina je uvek revolucionarna. Obznanjivanje istina o svetu koji nas okružuje je, dakle, pokušaj uređenja tog sveta i borba za određene vrednosti. To je zadatak stvarne umetnosti“. (Dimitar Anakiev)

Zdravo 👋 Želimo ti dobrodošlicu na Glavne 🖖
Ovde svake nedelje objavljujemo priče na različite teme iz domena poslovanja, sporta, kulture, infrastrukture, tehnologije... a svaka nova priča, najpre je dostupna registrovanim članovima.
🥁 Prijavi se za bespatnu članarinu da među prvima saznaš kad objavimo novu priču.

Na to da bi dokumentarni film trebalo da bude potera za golom istinom svojevremeno nas je podsetila priča o životu Hatidže Muratove, koja je došla u obliku dokumentarnog filma Honeyland (2019).

Pripovest o čuvarki pčela, koja živi u napuštenom selu na severu Makedonije, još jednom je potvrdila da je realnost često zanimljivija od fikcije.

Mnogi su emotivno reagovali na ovu potresnu sudbinu, uprkos tome što je glavna junakinja svoju priču ispričala bez patosa, onako kako o životu pričaju oni koji su njegovu težinu zaista osetili.

Scena u kojoj Hatidža sa upaljenom bakljom trči kroz pusto selo, kako bi svog psa odbranila od gladnih vukova, simbol je za život uopšte – čitav je svet tek plamičak koji tinja u mračnom trbuhu sveta.