Dreg: Od umetnosti do aktivizma
Fish called desire (fotografija: Branko Starčević)

Dreg: Od umetnosti do aktivizma

Bogdan Petrović
Bogdan Petrović

“Dreg kao jedinstven performativni izraz trebao bi biti usmeren ka kritici društva, posebno jezivih pojava kao što su patrijarhat, rasizam, kolonijalizam... Međutim, dreg to često nije, a oni koji ga praktikuju rade aproprijaciju kapitalističkih obrazaca željni nekakve slave odnosno profita. Čast izuzecima, poput nekolicine uključujući i moju malenkost, naravno.”

Ovako svoje lično poimanje drega u Srbiji iskazuje Markiza de Sada, jedna od onih koja ga je donela na beogradsku umetničku scenu, otvarajući prostor novim umetnicima, poput Dekadence i Dite von Bill sa kojima smo takođe razgovarali na ovu temu, ali i novim pogledima na dreg kao specifičnu umetničku formu čija definicija nikako ne staje u jednu rečenicu što ga takođe čini dražesnim.

Zdravo 👋 Želimo ti dobrodošlicu na Glavne 🖖
Ovde svake nedelje objavljujemo priče na različite teme iz domena poslovanja, sporta, kulture, infrastrukture, tehnologije... a svaka nova priča, najpre je dostupna registrovanim članovima.
🥁 Prijavi se za bespatnu članarinu da među prvima saznaš kad objavimo novu priču.

Performans, umetnost i politički akt

Dreg je namenjen oslobađanju i uzbuđenju. U najvećoj meri se vezuje za preoblačenje i zamenu rodne uloge, najčešće muškarca u ženu, iz čega proizilazi termin dreg kraljice, a kasnije i dreg kraljeva – žena koje se u svrhu performansa transformišu u muškarce.

Široke narodne mase ga uglavnom percipiraju kao zabavu, a zapravo je redak primer izražajne i osnažujuće umetničke forme koja u sebi sublimira performans i teatar kroz metamorfozu performerovog lica i tela kako bi se stvorila iluzija drugog pola.

Da je tako, potvrđuje nam i Dekadenca koju je upravo ljubav prema glumi odvela u dreg: