Fontane i (ne)funkcionalna upotreba vode

Fontane i (ne)funkcionalna upotreba vode

Bogdan Petrović
Bogdan Petrović

Trebalo bi da smo još kao mali naučili kolika je važnost vode kao prirodnog i životnog resursa. Uz obrazloženje da se voda koristi u različite svrhe i da nema svaka njena upotreba istu vrednost, učili su nas i da je ne trošimo zalud.

Zdravo 👋 Želimo ti dobrodošlicu na Glavne 🖖

Upravo čitaš javno dostupnu priču. To znači da je ona objavljena pre najmanje 3 meseca. Ako ti se sviđa i želiš da čitaš naše novije članke - pozivamo te da se učlaniš u Glavne. 👈

🥁 Svi novi tekstovi su prvih 30 dana dostupni samo uz plaćenu članarinu!

Plaćena članarina omogućava nam da nastavimo da objavljujemo kvalitetne priče na raznovrsne teme, bez opterećivanja sajta banerima koji ometaju čitanje. Uz mesečnu članarinu nižu od 6 šoljica kafe u kafiću, nadamo se da ćeš odlučiti da na ovaj način podržiš naš rad...

Korišćenje vode za piće je svakako njena ključna upotreba, ali rashlađivanje asfalta u letnjim danima, primera radi, nije.

Sa tim u vezi, u odnosu na hijerarhiju upotrebe vode, od suštinske do neozbiljne, postavlja se pitanje kako klasifikovati korišćenje vode u fontanama i da li su one reprezentativan primer njenog rasipanja?

Čemu služe fontane?

Fontane su dizajnirane i postavljene u javni prostor kako bi stvorile ugodan, zadovoljavajući efekat i privukle pažnju prolaznika.

Dekorativne fontane sa vodom možemo videti svuda - na javnim trgovima, u tržnim centrima, ispred državnih i poslovnih zgrada i industrijskih postrojenja, kao i u privatnim rezidencijama.

Ima ih u svim oblicima i veličinama, od onih na kojima voda samo kapljuca, preko onih gde se kaskadno preliva do fontana kod kojih voda izbija poput šikljajućeg gejzira.

Primarna uloga vode u fontanama je dekorativna.

Danas su retke fontane sa kojih se voda koristi za piće, dok su na početku one samo za to i služile. Najčešće su se nalazile duž vodovoda, potoka i reka za snabdevanje pijaćom vodom.

Najstarija poznata fontana potiče iz 2000. godine p.n.e. i imala je oblik rezbarenog kamenog bazena u kome se nalazila dragocena pijaća i ceremonijalna, verska voda. Rane fontane drevnih civilizacija oslanjale su se na gravitaciju, koja je kontrolisala protok vode.

Rimske fontane

Stari Rimljani su patentirali dekorativne fontane otprilike u VI veku p.n.e.

Većinom su se na njima pojavljivale bronzane ili kamene maske životinja i lokalnih ili mitoloških junaka. Kako su imali razrađen sistem akvadukata, nije im bio problem da obezbede vodu za mnoge fontane širom carstva.

Fontana di Trevi u Rimu

Bile su to uspravne, samostojeće fontane sa vodom koja je dovođenja olovnim cevima ispod ulice. U prvom veku pre nove ere, pravili su čak i one koje su bacale vodu u vazduh.

Do 98. godine nove ere Rim je dobio nadimak „grad fontana“ jer je imao 9 akvadukata, 39 monumentalnih fontana i 591 javni bazen.

Rajski vrtovi

Tokom srednjeg veka, fontane su retko građene na javnim mestima. Više su se nalazile u privatnim vrtovima ili portama manastira gde su postale simboli čistote i nevinosti, a njihova dekoracija se uglavnom svodila na biblijske priče i lokalnu istoriju. Mavarski i muslimanski dizajneri bašti tog perioda koristili su ih kako bi stvorili minijaturne verzije rajskih vrtova.

Fontana u Alhambri

Renesansa i Barok posebno ih favorizuju, pa fontane postaju remek dela za čiju izradu se angažuju najveći umetnici epohe, dok su njihovi ktitori bili brojni vladari i crkveni velikodostojnici. U renesansi su one često bivale i mesta zabave jer su neke prskale prolaznike i relaksirale ih, a u to vreme se pojavljuju i prve muzičke fontane.

Krajem XIX veka vododvod postaje glavni izvor pijaće vode, a gradske fontane preuzimaju isključivo dekorativnu ulogu.

Moderne fontane

U današnje vreme, fontana se posmatra kao dekorativni element javne arhitekture, iako mnoge služe stanovnicima gradova i turistima koji ih obilaze, da se zabave i osveže, pošto je u većinu njih moguće i ući.

Posebnu atrakciju predstavljaju monumentalne muzičke fontane koje kombinuju mlazove vode, obojena svetla i muziku, kojom se danas upravlja elektronski. I Grad Beograd je svoje sugrađane pre tri godine obradovao ovakvom fontanom, ali postavljenom na neobičnom mestu unutar najprometnijeg kružnog toka, što je presedan, jer se one obično postavljaju na mestima na kojima ljudi mogu da im pristupe, kako bi ispunile svoju svrhu.

Fontana ima psihološki efekat na posmatrača, jer njeni šumovi deluju umirujuće na našu psihu.

Sudari kapljica vode stvaraju negativne jone koji blagotvorno deluju na organizam, što boravak pored fontane čini lekovitim, a posmatranje vode, generalno, umiruje i umanjuje stres.

Mlaz vode je hipnotičan za gledanje pogotovu dok hvata sunčevu svetlost i baca finu, svetlu maglu u vazduh. Drugi, prozaičniji transporteri za upotrebu ili isporuku vode - potoci, akvadukti, cevovodi, kanali - bave se teškim problemima. A fontana? Ona je čisto uživanje.

Modernizovana fontana na Trgu Trafalgar

Posebno zadovoljstvo, tvrde psiholozi, predstavlja i bacanje novčića u fontanu i zamišljanje želje, zato što taj čin budi pozitivne misli i oslobađa endorfin u mozgu. Ovaj ritual je posebno popularizovan zahvaljujući fontani di Trevi u Rimu zbog promovisanja verovanja da će svako ko baci novčić u nju, ponovo doći u taj grad.

U fontanu di Trevi se dnevno baci oko 3.000 evra, što je oko 1,3 miliona evra na godišnjem nivou. Taj novac uzima humanitarna organizacija Caritas i prosleđuje ga siromašnima. Slično je i sa drugim fontanama tog kalibra u svetu.

Fontane u Beogradu

Pored pomenute muzičke fontane na Slaviji, Beograd ima još 42 fontane od kojih je najviše njih na Starom gradu i Savskom vencu. Sezona njihovog rada, kao i gradskih česmi, traje od proleća do kasne jeseni, preciznije od 1. aprila do 1. novembra.

Arhitektonski i skulpturalno su različite, jer su se njihovi tvorci oslanjali na razne tradicije od starorimskih, preko orijentalnih, do modernih. Činjenica da su se u Beogradu sudarale razne kulture odrazila se i na njihov izgled.

Ribar na Kalemegdanu

Neke beogradske fontane su umetnički oblikovane sa potpisom poznatih vajara poput fontane „Ribar“ ili „Borba“ na Kalemegdanu, koja je delo Simeona Roksandića, dok su druge manje ili više kompleksni bazeni i kaskade sa vodoskocima.

Reprezentativna je i fontana „Slap“ koja se nalazi na zidu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a postavljena je 1989. godine za IX Samit nesvrstanih, zato što kod nas fontane na zidu nisu česta pojava.

Svi beogradski primeri uglavnom su iz druge polovine XX veka. Prva koja je sagrađena u novom milenijumu je na Slaviji, ali su potom usledile nove kao deo projekta 54 fontane u Beogradu, koji je gradska vlast najavila prilikom puštanja u rad fontane na uglu ulica Gospodske i Lagumske u okviru pešačke zone u Zemunu 2018. godine.

Muzička fontana na Slaviji

Poslednja koja je otvorena u Beogradu, a koja je takođe deo ovog projekta je ona na Cvetnom trgu koja je odmah po otvaranju bila privremeno zatvorena jer se voda prelivala na pločnik, ali je kvar brzo saniran.

Rasipanje vode

Bitno pitanje, i nevezano od kvara fontane i potencijalnog prelivanja, jeste problem rasipanja vode. Samim tim što su delo čoveka i predstavljaju upotrebu vode za stvaranje ugodnog vizuelnog i zvučnog efekta one predstavljaju pogodan teren za ispitivanje nefunkcionalne upotrebe vode.

S obzirom na to da se na vodu sve više gleda kao na ugrožen resurs prirode, one umesto da izazovu zadovoljstvo kod posmatrača mogu proizvesti osećaj krivice.

Aktivistima koji se zalažu za očuvanje vode, fontane sigurno nisu omiljeni objekti, jer one ne samo da je nefunkcionalno koriste, već je po nekima i rasipaju.

Međutim, ono što bi trebalo imati u vidu prilikom razmatranja ovog problema je to da kada govorimo o ugroženosti vode na planete zemlji misli se na ugroženost vode za piće tj. da se znatno smanjuje broj izvora čiste, nezagađene pijaće vode. One druge za sada još uvek ima dovoljno, a pošto se takva koristi u fontanama onda njihovi kritičari mogu malo da odahnu.

Osim toga zaštita vode ne podrazumeva zabranu njene upotrebe već mudrije korišćenje, odnosno reciklažu.

Svakako, treba razmotriti ideju recikliranja vode u fontanama, iako većina njih već koristi električne pumpe koje vrte istu vodu. Zaustavljaju se povremeno, kako bi se voda promenila, a fontane očistile i uklonile bakterije iz nje.

Principe recikliranja vode u fontanama dodatno su razvile zemlje koje se nalaze u tropskim krajevima, pogotovo u pustinjama. Inače, na takvim mestima fontane imaju vrlo značajnu ulogu, jer smanjuju suvoću vazduha.

Umirujući zvuk i osveženje

Pored toga što privlače pažnju, stvaraju prijatno okruženje, bude pozitivna osećanja i blagotvorno utiču na našu psihu i raspoloženje, fontane postižu i dobar efekat u ublažavanju buke.

Zvuk prskanja, izbijanja i kretanja vode može prikriti razne uznemirujuće zvukove.

Osoba koja sedi pored fontane u parku ili dvorištu čuje krhke zvuke vode umesto gradske buke. Sa tim u vezi, neke fontane su posebno dizajnirane da je ublažuju.

Sposobnost prikrivanja buke proporcionalna je jačini zvuka vode. Fontana sa protokom visokog pritiska ili voda koja pada sa značajne visine u bazen ili na tvrdu površinu stvara zvuke koji mogu da prikriju buku relativno velike jačine.

Fontane se takođe koriste za hlađenje vazduha. Da bi do toga došlo, voda koju izbacuju se mora mešati sa vazduhom kako bi se podstaklo isparavanje i efekat rashlađivanja. Što je više interakcije između vode i vazduha, to je veći potencijal za hlađenje, odnosno osveženje.

Taj efekat je izražen kod fontana koje prskaju vodu u vazduh, a najizraženiji kod onih koje su za to namenski građene, pa imaju sistem stvaranja izmaglice koji izbacuje sitne čestice vode direktno u vazduh. Takve se najviše koriste u tropskim predelima.

Povećavanje isparavanja i raspršivanje ohlađenog vazduha uvećava potencijal hlađenja fontane.

Na Bliskom Istoku su fontane dizajnirane da bolje iskoriste protok vazduha za povećanje efekta hlađenja. Zato se tamo često zajedno sa fontanom postavljaju niski zidovi na kojima su mali otvori iz kojih struji vazduh usmeren iznad fontane.

Stvarajući mikroklimu, fontane mogu da naprave znatnu razliku u temperaturi na relativno malom području.

Buđenje svesti

Ljudi koji su skloni preteranom kritikovanju fontana, smatrajući da nemaju nikakvu funkciju osim trošenja vode, trebalo bi da budu manje radikalni u svojoj netrpeljivosti.

Jer, fontane ne samo da imaju i svoje prednosti, kao što su uticaj na ljudsku psihu, raspoloženje i osvežavanje vazduha, te umanjenje odnosno neutralizaciju buke, već bi upravo zbog svega toga mogle podsticati ljude da dodatno cene vodu. I to ne samo kao vodu za piće, već i zbog fizičkog i psihološkog zadovoljstva koje ona pruža.


Fotografije: Di Trevi; Alhambra; Trafalgar; Ribar; Alexander Sarukhanov; Pascal Bernardon; Clay LeConey

InfrastrukturaEkologijaZdravlje

Bogdan Petrović

Diplomirani Istoričar umetnosti i Visual Designer godinama prisutan u medijima kao novinar, kolumnista i PR. Na društvenim mrežama pod svojim imenom i prezimenom.