Globalna nestašica čipova: Borba za svaki čip

Globalna nestašica čipova: Borba za svaki čip

Dušan Katilović
Dušan Katilović

Specifične kategorije korisnika i kupaca već mesecima i kod nas osećaju posledice globalnog poremećaja u produkciji kompjuterskih čipova.

Zbog spleta nekoliko nesvakidašnjih okolnosti, manjak u svetskoj produkciji ovih komponenti esencijalnih za funkcionisanje svih savremenih uređaja uzima svoj danak i u domenu maloprodaje potrošačke elektronike, IT opreme i automobila.

Od svemirske letelice do čestitke koja svira

Davne 1977. otpočela je era intenzivne industrijske primene mikročipova. Te godine lansiran je Voyager 1, prvi ljudski objekat koji je uspeo da napusti granice Sunčevog sistema i uđe u otvoreni svemir.

Iste godine, svoju komercijalnu inicijaciju imao je i automobil Tornado kompanije GM Oldsmobile koji je u istoriju ušao kao prvo putničko vozilo sa ugrađenim čipom koji je imao samo jednu funkciju - kontrolu ubrizgavanja goriva.

Od tada pa do danas, ove komponente od kojih zavisi rad praktično svih elektronskih uređaja postale su sveprisutne: od računara i prateće opreme, uređaja za zabavu, prevoznih sredstava, platnih kartica, pametnih telefona, mašina za pranje rublja i sudova, pa sve do običnih blendera i sekcalica za hranu, aparata za kafu, električnih foto-ramova, četkica za zube i muzičkih čestitki koje sviraju kada ih otvorite.

Zdravo 👋 Želimo ti dobrodošlicu na Glavne 🖖

Upravo čitaš javno dostupnu priču. To znači da je ona objavljena pre najmanje 3 meseca. Ako ti se sviđa i želiš da čitaš naše novije članke - pozivamo te da se učlaniš u Glavne. 👈

🥁 Svi novi tekstovi su prvih 30 dana dostupni samo uz plaćenu članarinu!

Plaćena članarina omogućava nam da nastavimo da objavljujemo kvalitetne priče na raznovrsne teme, bez opterećivanja sajta banerima koji ometaju čitanje. Uz mesečnu članarinu nižu od 6 šoljica kafe u kafiću, nadamo se da ćeš odlučiti da na ovaj način podržiš naš rad...

Za poslednje četiri decenije, prevaljen je veliki tehnološki put - procesorska snaga “pametnog” satića kojim možemo da pratimo kretanje deteta mnogostruko nadmašuje onu sa Voyagera 1 koji je (i bukvalno) dosegao zvezdane staze.

Očekivano vreme do isporuke vozila duže je od...

Nekako smo, dakle čipove, uzeli zdravo za gotovo. Istine radi, retko kad su ogoljeni pogledu oka - obično se nalaze u unutrašnjosti uređaja pa ni ne vodimo računa koliko ih ima, a još manje nas zanima da znamo koje su vrste, snage i mogućnosti. A koliko su bitni za naš svet shvatili smo tek onda kada ih je zafalilo.

Ako ste proteklih meseci otšli u posetu nekom od salona novih automobila (uglavnom evropskih proizvođača) sa namerom da kupite vozilo po želji, sva je prilika da ste bili iznenađeni vremenom čekanja na isporuku. Novih automobila, naime, nema na stanju. I dok ste na prvu loptu možda posumnjali na neprofesionalnost uvoznika ili same fabrike, razlog nestašici je u neku ruku banalan - proizvođači automobila nemaju dovoljno čipova za ugradnju u svoje modele.

Dva su osnovna razloga zbog kojih je došlo do manjka čipova namenjenih ugradnji u vozila - pandemija koronavirusa i neočekivano brz oporavak industrije od te iste pandemije.

Veliki zaokret

Kada je prvi talas pandemije zahvatio čitavu planetu, ljudi su gotovo momentalno promenili način ponašanja, uključujući i prioritete u trošenju novca. Prinuđeni da ostanu i bez prestanka budu u svom domu, što zbog mera zaključavanja nametnutih od strane vlasti, što zbog prelaska na rad od kuće, radno angažovana populacija okrenula se kupovini novih desktop i laptop računara, monitora, rutera i druge IT opreme, kao i novih igračkih konzola, televizora i muzičkih sistema (jer je valjalo i zabaviti se). A ko je u proleće 2020. želeo da kupi novi auto? Pa, niko.

I sami pogođeni protivepidemijskim merama, proizvođači čipova (locirani uglavnom u Koreji, Kini i na Tajvanu) morali su promptno da reaguju. Predviđajući da će kriza potrajati neko vreme i da će zbog nje automobilska industrija doživeti potop, doneta je strateška odluka o zaokretu i orijentaciji ka proizvodnji čipova za ono što ljudi traže - kućne uređaje, pametne telefone i tablete, računarsku opremu i potrošačku elektroniku.

Odluka im nije naročito teško pala i zbog činjenice da se u pomenute kategorije proizvoda ugrađuju uglavnom skupi čipovi najnovijih generacija, dok - možda na prvu loptu zbunjujuće - u automobile idu jeftinije poluprovodničke komponente.

Varljivo leto (i jesen) 2020.

Autoindustrija je, dakle, najveći globalni konzument lower-end čipova. Masovnost upotrebe nalažu želje i potrebe kupaca koji u vozilu očekuju razne sisteme podrške i pomoći u vožnji, a povrh toga, čipovi danas kontrolišu i kompletan rad automobila. Sa druge strane, svi proizvođači automobila rade na ivici profitabilnosti i štede gde god mogu, uključujući i nabavku (cenovno što povoljnijih) čipova.

A onda se tokom druge polovine 2020. desio novi preokret - ljudi su nastavili da intenzivno kupuju elektronske uređaje, ali se i prodaja automobila oporavila, nadmašivši apsolutno sve prethodne projekcije.

Međutim, stvari su već nepovratno otišle u drugom smeru i čipova za sve više nije bilo dovoljno. Nastale su panika i jagma.

Uspon polovnjaka i - kriptovaluta

Situaciju su za svoje interese prvi iskoristili prodavci polovnjaka. Ako vam je prva asocijacija bila Čačak kao Meka srpskih auto-placeva korišćenih vozila, bili ste u pravu, ali samo delimično. Trend je toliko uzeo maha da se odrazio i na biznise koji decenijama posluju na istim principima, poput kompanija za iznajmljivanje automobila - tradicionalno najvećih flotnih kupaca novih vozila. Nezamislivo, ali istinito - zbog nestašice čipova i novih kola, rent-a-car kompanije su počele da svoje flote popunjavaju polovnim vozilima.

Opštu situaciju na globalnom tržištu dodatno je pogoršala renesansa kriptovaluta. Da bi se proizvodio (“rudario”) popularni Ether, na primer, neophodne su grafičke kartice poslednje generacije. Pošto su kompanije koje prave te kartice bolje platiše skupih čipova od drugih, imaju prvenstvo, što sledstveno znači da ostalima biva isporučen ono šta preostane, na žalost i gnev kupaca skupih (igračkih) mašina.

Mobilni telefoni sledeći na udaru

Poremećaj u snabdevanju i isporuci čipova koštaće autoindustriju oko 210 milijardi dolara izgubljenih prihoda samo u 2021. godini. No, priči tu nikako nije kraj. Pametni mobilni uređaji su do sada uglavnom bili pošteđeni posledica nestašice, ali i to počinje da se menja.

Apple, Samsung, Xiaomi i drugi veliki proizvođači pametnih telefona blagovremeno su napravili zamašne zalihe komponenti, zahvaljujući čemu su relativno bez poteškoća prebrodili period sve do kraja prve polovine 2021. godine.

Međutim, kriza sada kuca i na njihova vrata - rast od 12% u prodaji novih modela (14 milijardi uređaja) ograničen je nemogućnošću pribavljanja dovoljnih količina čipova.

Balkansko rešenje za uzor?

Da stvari budu gore, nijedna od pogođenih industrija ne može da reši situaciju time što bi jednostavno povećala cene i prelila dodatne troškove na krajnje kupce.

Iznuđena rešenja su hibridna i nepotpuna: kompromisi u pogledu performansi, izostavljanje nekih karakteristika, odložena isporuka modela…

Možda najbolje rešenje nam stiže sa Balkana i primenjeno je u novoj Daciji Sandero. Umesto fabrički ugrađenog multimedijanog displeja, rumunski proizvođač je ostavio rupu u koju vozač može da gurne sopstveni mobilni telefon. I problema nema.


Fotografije: Brian Kostiuk; Zach Vessels; Alexandre Debiève; Rodion Kutsaev

EkonomijaTehnologijaPoslovanje

Dušan Katilović

Rođen je 1975, a novinarstvom se bavi od 1991. Po obrazovanju pravnik, po opredeljenju preduzetnik, inovator i ljubitelj izazova. Život ga je vodio od Lisabona do Hongkonga, skrasio se u Beogradu.