Kako natalitet utiče na ekonomsku situaciju u svetu i Srbiji?

Kako natalitet utiče na ekonomsku situaciju u svetu i Srbiji?

Bogdan Petrović
Bogdan Petrović

Pre samo nekoliko decenija, najveću demografsku pretnju predstavljala je potencijalna prenaseljenost planete, jer su vizije bile takve da je postojala velika verovatnoća da bi broj stanovnika za kratko vreme mogao biti toliki da resursi planete ne bi bili dovoljni da zadovolje potrebe cele populacije.

Zdravo 👋 Želimo ti dobrodošlicu na Glavne 🖖

Upravo čitaš javno dostupnu priču. To znači da je ona objavljena pre najmanje 3 meseca. Ako ti se sviđa i želiš da čitaš naše novije članke - pozivamo te da se učlaniš u Glavne. 👈

🥁 Svi novi tekstovi su prvih 30 dana dostupni samo uz plaćenu članarinu!

Plaćena članarina omogućava nam da nastavimo da objavljujemo kvalitetne priče na raznovrsne teme, bez opterećivanja sajta banerima koji ometaju čitanje. Uz mesečnu članarinu nižu od 6 šoljica kafe u kafiću, nadamo se da ćeš odlučiti da na ovaj način podržiš naš rad...

Međutim, situacija se u međuvremenu promenila za veći deo sveta, pošto je stopa nataliteta u svim njegovim delovima počela drastično da opada.

Poslednjih decenija evidentno nisku stopu nataliteta imaju zemlje istočne Azije i Evrope, ali natalitet značajno pada i u svim drugim delovima planete. Visok nivo nataliteta danas se može pronaći još jedino u siromašnim zemljama Afrike, Bliskog Istoka i Centralne Azije.

Stopa ukupnog fertiliteta

Stopa nataliteta se ponekad koristi da opiše prosečan broj dece po ženi u reproduktivnom dobu, za šta je mnogo bolji pokazatelj stopa ukupnog fertiliteta.

Stopa fertiliteta od 2,1 se smatra prosečnom, jer ona obezbeđuje prosto obnavljanje stanovništva. Stopa viša od nje donosi populacioni rast, dok ona niža rezultira smanjenjem broja stanovnika.

Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka fertilitet se kretao oko 5.0 - petoro dece po jednoj ženi - što je bilo drastično iznad kvote od 2.1. Kao rezultat toga svetska populacija se sa 2,5 milijardi stanovnika iz 1950. godine udvostručila na 5 milijardi 1987. Igrom slučaja (ili statistike i UN-ovog marketinga), petomilijarditi stanovnik Zemlje rođen je u Zagrebu, u tadašnjoj Jugoslaviji, tokom Univerzijade!

Međutim, globalna politika počela je drastično da pada početkom sedamdesetih zbog širenja mera za kontrolu rađanja i kineske politike jednog deteta. Preciznije, globalna stopa fertiliteta je između 1966. i 1993. godine pala sa petoro dece po ženi na troje. A kako je i dalje nastavila da pada, doduše nešto sporijim tempom, ona danas iznosi 2,4 deteta po ženi.

Stopa fertiliteta u Srbiji

Srbija od sedamdesestih godina prošlog veka ima veliki problem sa natalitetom, što je uglavnom posledica činjenice da većina mladih ljudi odlazi iz zemlje, kao i da je veliki broj ljudi stradao u ratovima koji su se dešavali na ovim prostorima. Sa tim u vezi, stopa fertiliteta je ovde sa 2,5 u 1970. godini pala na trenutnih 1,49!

Mnogo je toga u Srbiji što čini da stopa fertiliteta bude ovako loša. Naravno da su primarni razlozi ekonomske prirode:

  • loš položaj žene u društvu,
  • loša situacija u porodilištima u kojima je dobar tretman moguć samo ukoliko imate novca ili moći da ga platite,
  • preskupa oprema za bebe,
  • cene vrtića koje su u rangu elitnih škola,
  • otpuštanja trudnica i porodilja sa posla i slično.

Međutim, nije uvek razlog pada nataliteta ekonomske prirode, štaviše trend u svetu takav da je stopa nataliteta najniža u najrazvijenijim i najbogatijim zemljama.

Ekonomija se razvija, natalitet opada

Demografska situacija u svetu je danas na prvi pogled apsurdna. Većina najnižih stopa nataliteta se nalazi u razvijenim ekonomijama.

Najniže stope nataliteta beleže se u bogatim istočnoazijskim ekonomijama poput Južne Koreje (stopa fertiliteta 1,1), Hong Konga (1,1), Singapura (1,2), Japana (1,4).

Evropski natalitet je takođe veoma nizak: Italija (1,4), Španija (1,3), Poljska (1,4), Nemačka (1,6).

I bogate ekonomije Novog sveta imaju lošu demografsku situaciju.  U SAD trenutna stopa fertiliteta je 1,8 a najniži je u modernom dobu imala sedamdesetih godina prošlog veka.

Zanimljiv je i podatak da je natalitet naglo opao na mnogim vodećim svetskim tržištima u nastajanju. Kina razumljivo ima nizak natalitet kao posledicu uvođenja politike za jedno dete 1970. Danas stopa fertiliteta iznosi 1,6 i ne pokazuje potencijal za povećanje. Čak i nakon ukidanja prethodno pomenute uredbe.

Indija koja je na putu da prestigne Kinu kao najmnogoljudnija takođe ima negativnu stopu nataliteta i za par godina bi mogla pasti ispod nivoa održivog prirodnog priraštaja.

Samo najsiromašnija tržišta u razvoju u Africi, Centralnoj Aziji i na Bliskom Istoku i dalje imaju visoku stopu nataliteta, ali je sve više znakova da bi i ovde mogle opasti.

Tržišta Centralne i Istočne Evrope koja su u razvoju imaju neke od najnižih stopa nataliteta. Tu spada i Srbija.

Rekordno niska stopa nataliteta u Srbiji

Republički zavod za statistiku nedavno je saopštio da je u prva četiri meseca 2021. godine u Srbiji umrlo 33.535 osoba, a živorođeno 14.334 beba. U odnosu na isti period prošle godine to je 28,9% više umrlih i 1,3% manje rođenih.

Tokom 2020. godine u Srbiji je, prema zvaničnim podacima, broj preminulih je za 53.261 veći od broja rođenih. Umrlo je 114.954 osoba, a rođene su 61.693 bebe. U odnosu na 2019. broj umrlih je prošle godine, zbog pandemije korona virusa, povećan za 13,9%, a broj novorođenih je manji za 2,8%.

S obzirom na to da se negativan trend prirodnog priraštaja nastavlja, a da će pandemija trajati još neko vreme, Srbija srlja u sve veći problem. Pogotovo što se na polju ekonomije ne naslućuje neki boljitak, jer se država u periodu pandemije dodatno zadužila i, uz to, ne pokazuje tendenciju da se ozbiljnije pozabavi ovim problemom.

Dramatične promene globalnog nataliteta

Do skoro se verovalo da će se svetska populacija i dalje povećavati velikom brzinom po principu, nova milijarda stanovnika na svakih 12 godina. Međutim, predviđanje da će svetska populacija dostići 8 milijardi 2023. godine, samo 12 godina nakon što je dostigla 7 milijardi, postaje diskutabilno pogotovo imajući u vidu pandemiju koronavirusa.

Sadašnje projekcije UN očekuju da globalno stanovništvo dostigne 9 milijardi 2037. godine i 10 milijardi 2055. godine. To su daleko niže projekcije od onih koje je ista dala na početku novog milenijuma. Štaviše, predviđa se da bi u mnogim regionima - Istočna Azija, Evropa i Latinska Amerika broj stanovnika mogao da opadne.

Promenjljiva demografska situacija  u svetu pred globalnu ekonomiju stavlja puno izazova:

  • Manji broj radnika - kako stopa nataliteta opada, opada i populacija radno sposobnog stanovništva. To dovodi do nedostatka radne snage, što je već uočljivo u velikim ekonomijama poput Japana i Nemačke što preti da uspori rast u mnogim ključnim industrijama i da umanji ekonomsku konkurentnost zemlje.
  • Manje potrošača - niži natalitet, pa pad broja radno sposobnog stanovništva implicira manji broj potrošača. Time se smanjuje mogućnost generisanja rasta na domaćem tržištu i niz drugih nus pojava, što je već viđeno u Evropi i delovima Latinske Amerike.
  • Starost populacije - Pad nataliteta uz produžetak životnog veka znači da raste prosečna starost. Ukoliko starcima nije omogućeno da budu ekonomski produktivni, oni predstavljaju teret za ekonomiju. Uz smanjenje radno sposobnog stanovništva ta opterećenja postaju neodrživa, što predstsvlja pretnju i najjačim ekonomijama.
  • Propast jakih tržišta - Većina niskih stopa nataliteta se nalazi u zemljama koje su uglavnom bogatije što dovodi do veće koncentracije bogatstva u rukama malih segmenata populacije, jer su mogućnosti za rast koncentrisanije. Sa druge strane, to uzročno smanjuje izvozne mogućnosti siromašnih ekonomija.

Imigranti kao spas

Većina razvijenih zemalja rešenje problema, koje uzrokoje loša demografska situacija, traži u imigrantima kako bi stabilizovale svoje brzo opadajuće radno sposobno stanovništvo. Spas vide u imigracijama iz onih regiona u kojima je stopa nataliteta i dalje iznad nivoa stope zamene.

Evidentno je da veći udeo svetske populacije danas živi u razvijenim ekonomijama nego što će to biti slučaj u narednim decenijama.

Mnoge od najmnogoljudnijih zemalja u nastupajućem periodu će dolaziti iz najnerazvijenih grupa što nije baš ohrabrujuća vest po ekonomsku stabilnost u budućnosti.

Srbija sa svoje strane, takođe može da računa na imigrante, iako bi ona primarno trebalo da zaustavi emigracije sopstvenog stanovništva u razvijenije zemlje Evrope i sveta, generalno. Depopulacija je ovde izražena decenijama unazad i po pitanju toga se ništa ne preduzima.

Rešavanje problema nataliteta

Mnoge zemlje su u strahu zbog onoga što se smatra njihovim neizbežnim demografskim padom. Bilo zbog zabrinutosti za ekonomsku budućnost ili zbog uticaja koji će pad nivoa stanovništva imati na njihov geopolitički položaj u regionu, pa čak i celom svetu.

Pored otvorenosti za imigrante, ali i dalje pod strogo kontrolisanim uslovima, države pristupaju i drugim načinima da povećaju broj svojih stanovnika, pa nude poreske olakšice ženama koje imaju više od određenog broja dece, a pružaju i besplatnu brigu o deci kako bi roditelji mogli da rade.

Srbija je sa tim u vezi preduzela niz mera sa ciljem poboljšanja nataliteta. Te mere su uglavnom materijalne i odnose se na finansijsku pomoć mladim roditeljima, ali su istovremeno i kratkoročne i ne rešavaju problem onako kako bi trebalo. Čak i istraživanja na tu temu pokazuju da materijalni podsticaji jesu bitni, ali da je isto tako važno unaprediti sistem funkcionisanja države, omogućiti mladima lakše zapošljavanje, a mladim roditeljima fleksibilno radno vreme.

S druge strane, ne može se ne primetiti da i dalje postoje jaki trendovi u društvu koji propagiraju zivot bez dece. U mnogim zemljama sve više ljudi odlučuje da ih nema, dok oni koji ih imaju, imaju manje dece nego njihovi roditelji, bake i deke.

To pokazuje da je bez obzira na napore koje mnoge vlade preduzimaju u cilju poboljšanja nataliteta i dalje teško uticati na demografske promene. Umesto toga vlada bi očigledno trebalo da se fokusira na rešavanje problema koje može izazvati stanovništvo koje sporije raste i postaje mnogo starije. One države koje su u stanju da se pripreme biće u najboljem položaju da se nose sa novom demografskom stvarnošću novog veka.


Fotografije: Mi Pham; Christian Bowen; Ivan Aleksić; Larm Rmah

DruštvoEkonomijaZdravlje

Bogdan Petrović

Diplomirani Istoričar umetnosti i Visual Designer godinama prisutan u medijima kao novinar, kolumnista i PR. Na društvenim mrežama pod svojim imenom i prezimenom.