Kako natalitet utiče na ekonomsku situaciju u svetu i Srbiji?

Kako natalitet utiče na ekonomsku situaciju u svetu i Srbiji?

Bogdan Petrović
Bogdan Petrović

Pre samo nekoliko decenija, najveću demografsku pretnju predstavljala je potencijalna prenaseljenost planete, jer su vizije bile takve da je postojala velika verovatnoća da bi broj stanovnika za kratko vreme mogao biti toliki da resursi planete ne bi bili dovoljni da zadovolje potrebe cele populacije.

Zdravo 👋 Želimo ti dobrodošlicu na Glavne 🖖
Ovde svake nedelje objavljujemo priče na različite teme iz domena poslovanja, sporta, kulture, infrastrukture, tehnologije... a svaka nova priča, najpre je dostupna registrovanim članovima.
🥁 Prijavi se za bespatnu članarinu da među prvima saznaš kad objavimo novu priču.

Međutim, situacija se u međuvremenu promenila za veći deo sveta, pošto je stopa nataliteta u svim njegovim delovima počela drastično da opada.

Poslednjih decenija evidentno nisku stopu nataliteta imaju zemlje istočne Azije i Evrope, ali natalitet značajno pada i u svim drugim delovima planete. Visok nivo nataliteta danas se može pronaći još jedino u siromašnim zemljama Afrike, Bliskog Istoka i Centralne Azije.

Stopa ukupnog fertiliteta

Stopa nataliteta se ponekad koristi da opiše prosečan broj dece po ženi u reproduktivnom dobu, za šta je mnogo bolji pokazatelj stopa ukupnog fertiliteta.

Stopa fertiliteta od 2,1 se smatra prosečnom, jer ona obezbeđuje prosto obnavljanje stanovništva. Stopa viša od nje donosi populacioni rast, dok ona niža rezultira smanjenjem broja stanovnika.

Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka fertilitet se kretao oko 5.0 - petoro dece po jednoj ženi - što je bilo drastično iznad kvote od 2.1. Kao rezultat toga svetska populacija se sa 2,5 milijardi stanovnika iz 1950. godine udvostručila na 5 milijardi 1987. Igrom slučaja (ili statistike i UN-ovog marketinga), petomilijarditi stanovnik Zemlje rođen je u Zagrebu, u tadašnjoj Jugoslaviji, tokom Univerzijade!