Kratka istorija komunikacije: Tehnologija ubrzava, razumevanje stagnira

Kratka istorija komunikacije: Tehnologija ubrzava, razumevanje stagnira

Bogdan Petrović
Bogdan Petrović

Od dimnih signala i golubova pismonoša do ajfona, metode komunikacije su se konstantno menjale, a promene su, kao i ona sama, bivale uslovljene tehnološkim razvojem.

Zdravo 👋 Želimo ti dobrodošlicu na Glavne 🖖

Upravo čitaš javno dostupnu priču. To znači da je ona objavljena pre najmanje 3 meseca. Ako ti se sviđa i želiš da čitaš naše novije članke - pozivamo te da se učlaniš u Glavne. 👈

🥁 Svi novi tekstovi su prvih 30 dana dostupni samo uz plaćenu članarinu!

Plaćena članarina omogućava nam da nastavimo da objavljujemo kvalitetne priče na raznovrsne teme, bez opterećivanja sajta banerima koji ometaju čitanje. Uz mesečnu članarinu nižu od 6 šoljica kafe u kafiću, nadamo se da ćeš odlučiti da na ovaj način podržiš naš rad...

U tom smislu napredak je više nego očigledan, ali je diskutabilno da li se danas međusobno bolje razumemo nego kada smo komunicirali isključivo neverbalno.

Šta je komunikacija?

Po najopštijoj definiciji, komunikacija je proces razmene reči, znakova ili informacija sa drugima i može biti verbalna ili neverbalna.

Šire posmatrano komunikacija nam omogućava da drugim ljudima prenosimo informacije i iskazujemo svoja osećanja, da se zbližavamo, da razumemo druge, da rešavamo životne probleme, učimo, radimo i uopšte da egzistiramo u svetu okruženi drugim živim bićima. Stvorena je da bi nam život učinila lakšim iako se često dešava da nam ga upravo ona dodatno zakomplikuje.

Paradoksalno ili ne, evolucija komunikacije se odvijala tako da smo je započeli crtanjem slika po pećinskim zidovima i razvijali sve do najviše tačke koju bismo mogli definisati kao intelektualnu verbalnu komunikaciju, u kojoj kada se zapetljamo opet bi da se vratimo u pećinu govoreći: Je l’ treba da ti nacrtam?

Pećinski crteži

Poreklo verbalne komunikacije, odnosno jezika predstavlja jedno od onih pitanja kojim se vekovima bave istraživači i stručnjaci iz raznih sfera, ali i dalje nismo došli do konkretnog odgovora koliko je star i odakle tačno potiče. Veoma je teško odrediti kako su ljudi razvili jezik kao temelj komunikacije zasnovan na zvukovima koje mozak povezuje sa specifičnim stvarima ili emocijama, ali je sada već sasvim izvesno da se odgovor nalazi u praistorijskim pećinskim crtežima.

Na to prevashodno upućuje činjenica da praljudi nisu tek tako razbacivali crteže po pećinskim zidovima, nego su ih crtali na najakustičnijim delovima pećine što ukazuje na to da je zvuk bio važan za njihov nastanak. Veruje se da ove slike na takvim mestima predstavljaju zvukove koje su ljudi čuli ili proizveli u tom prostoru odnosno da su praistorijski ljudi pećinske crteže zapravo koristili kao jedan vid komunikacije.

Sa tim u vezi, može se reći da praistorijski crteži na zidovima pećina predstavljaju temelj modernog jezika čija je suština da naš mozak kada čuje neku reč, automatski je povezuje sa slikom onoga što ta reč predstavlja.

Komunikacija dimom

Dimni signali takođe su praistorijski vid vizuelne komunikacije, ali na velikim odstojanjima. Formiraju se tako što se vatra na kratko prekrije ćebetom, pa se njenim brzim otkrivanjem formira oblačić dima. Treningom se stiče umeće kontrolisanja veličine, oblika i vremenskih razmaka između oblačića.

Zanimljivo je da je ovaj vid komunikacije u praistoriji maltene istovremeno korišćen na različitim stranama sveta, s tim što ne postoje standardizovane oznake za dimne signale nego su oni stvar dogovora između pošiljaoca i primaoca poruke. Stanice za slanje dimnih signala uglavnom su bile locirane tako da se postigne maksimalna moguća vidljivost.

Golubovi pismonoše i PTT služba

Izuzetnu važnost u razvoju komunikacije i prenosu poruka od jedne do druge osobe na velikoj razdaljini predstavljaju golubovi pismonoše. Veruje se da su u tu svrhu počeli da se koriste u V veku p.n.e.

Zahvaljujući sposobnosti navođenja golubova i činjenici da se oni uvek vraćaju u svoje gnezdo ove životinje su vekovima korišćene u tu svrhu.

Nedvosmisleno objašnjenje kako to golubovima polazi za rukom ne postoji ni dan danas, ali naučnici veruju da je u pitanju kombinacija sposobnosti orijentacije prema položaju sunca i zvezda, osećanjem magnetnog polja zemlje i optičkom orijentacijom.

Sa podizanjem svesti od goluba pismonoše smo stigli do Pošte i kurirske službe. Pisma u dužoj formi i telegrami u kraćoj su postali najvažniji oblik naše komunikacije na daljinu, ali i blizinu. Pisana reč bila je način da saopštimo važne vesti i izrazimo svoja osećanja što se neće promeniti sve do pojave telefonskih i radio aparata.

Električni telegraf i telefon

Jedan od najvećih napredaka u razvoju komunikacije dogodio se 1831. godine kada je izmišljen električni telegraf tj. prvi električni komunikacioni sistem za slanje tekstualnih poruka što je znatno ubrzalo prenos informacija.

16. avgusta 1858. godine poslata je prva telegrafska poruka iz Amerike u Evropu, a u njoj je pisalo: „Evropu i Ameriku ujedinjuje telegrafija. Slava Bogu na nebesima.“

Nepunih dvadeset godina kasnije pojavio se telefon. Nerazjašnjeno je ko ga je prvi izumeo Antonio Meuči, Johan Filip Rajs, Aleksandar Bel i još neki istraživači kandidati za tu titulu. Suštinski, ne postoji jedinstveni pronalazač telefona, jer je on rezultat rada mnogih ruku.

Od 1876. kada je zvanično predstavljen prvi model, on polako ali sigurno prelazi u masovnu upotrebu i predstavlja najvažnije sredstvo komunikacije sve do danas. Sa njegovom pojavom i glasovna komunikacija na daljinu uzima primat nad pisanom.

Radio i televizija

Iako, kao i u slučaju telefona, postoji duga istorija razvoja radio talasa i aparata, zvanično je radio ušao u upotrebu 1896. godine kao specifična forma indirektne komunikacije sa publikom. Njegova popularnost je bila ogromna, i mada je kasnije zasenjen pojavom televizije, nije gubio na značaju.

Televizija, sa svoje strane, predstavlja drugu važnu prekretnicu u evoluciji komunikacija, jer je posle teksta i glasa, omogućila i prenos slike i to slike u pokretu. Televizija je u gruboj eksperimentalnoj formi postala dostupna oko 1920. godine i od tog trenutka na polju komunikacija, ali prevashodno u sferi indirektnog informisanja i medija, više ništa neće biti kao pre.

Internet

Najveća revolucija na polju komunikacija ipak se dogodila sa pojavom interneta, najpre kroz elektronsku poštu, pa telefonske pozive glasom preko Internet protokola (VoIP), dvosmerne interaktivne video pozive, blogove i konačno društvene mreže.

Internet je učinio komunikaciju lakšom i bržom, omogućilo nam je da budemo u kontaktu sa kim god želimo bez obzira na vreme i lokaciju.

Internet je ubrzao tempo poslovanja i proširio mogućnosti unutar poslovnog prostora. Dozvolio je ljudima da pronađu svoj glas i izraze se putem društvenih mreža, YouTubea i mimova, te da tim putem okupe svoje istomišljenike, ali se i suprostave svojim neistomišljenicima.

Platforme društvenih mreža su dodatno revolucionirale komunikaciju omogućivši ljudima da razmenjuju slike, video zapise i sve što požele na internetu. To je najnoviji način komuniciranja u digitalnom svetu koji su pametni telefoni i aplikacije za njega učinili praktičnijim i jednostavnijim.

Udaljenost više nije problem, kao ni komunikacijska sredstva.

Na nama je samo da poradimo na uzajamnom razumevanju i poštovanju dok čekamo sledeći korak u evoluciji komunikaciji, pitajući se koji bi mogao da bude...


Fotografije: Pavan Trikutam; Dave Weatherall; Don Pinnock; Alistair Dent; Volodymyr Hryshchenko

DruštvoKulturaInternet

Bogdan Petrović

Diplomirani Istoričar umetnosti i Visual Designer godinama prisutan u medijima kao novinar, kolumnista i PR. Na društvenim mrežama pod svojim imenom i prezimenom.