Novogodišnji TV program: Narodno veselje i humor iz naftalina

Bogdan Petrović
Bogdan Petrović

Godine prolaze, vremena se menjaju, generacije se smenjuju i sve je manje onih koje Novu godinu dočekuju uz TV, a kad bi se neko od njih i odlučio da najluđu noć provede ispred televizora, pitanje je koliko dugo bi se tu zadržao, s obzirom na to da novogodišnji program TV stanica sa nacionalnom frekvencijom najbolje ilustruje čuvena replika Radovana III:

„Dobar nam je novogodišnji program, odličan nam je novogodišnji program, samo malo dosadan.“

Nova godina nije što je nekad bila

Najčešća opservacija vezana za Novu godinu koja se poslednjih godina može čuti je da ona više nije što je nekad bila. Oni koji pamte dočeke nove godine iz prethodnog milenijuma, uglavnom se žale kako im izmiče euforija koju su u vezi sa tim ranije osećali.

U prošlom veku je doček nove godine predstavljao poseban praznik i donosio neku posebnu atmosferu koja je ovaj period godine izdvajala od ostalih.

Globalizam i konzumerizam doveli su do toga da ono što smo nekad imali samo u vreme novogodišnjih praznika, danas imamo ili možemo imati svakog dana. U najluđi provod ekvivalentan novogodišnjem možemo otići bilo koje večeri, pa samim tim taj provod planiran za 31. decembar od koga uz to i previše očekujemo, najčešće donese i veliko razočaranje. Isto važi i za praznični TV program.

Novogodišnji TV program – nekad i sad

Činjenica da su poslednjih godina ljudi najčešće razočarani time kako izgleda novogodišnji program na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, uglavnom je posledica toga što ga i dalje poredimo sa onim koji je prikazivan u bivšoj Jugoslaviji. Tada smo imali samo dva kanala, pa može biti da su nam i očekivanja bila manja, ali je nesporno da je i TV program bio dopadljiviji.

U SFRJ su postojale dve velike televizije: Radio-televizija Srbije i Hrvatska radio-televizija koje su sa TV centrima iz glavnih gradova ostalih republika i dve pokrajine činile zajednicu koja se zvala Jugoslovenska radio-televizija, popularni JRT.

Televizije su se međusobno takmičile u tome koja će da osmisli bolji i interesantniji TV program i verovatno je upravo taj rivalitet bio preduslov kvaliteta. Svaki TV centar je pružao svoj maksimum, program je bio raznovrsan, ali se otprilike znalo ko je u čemu neprikosnoven. Beograd je, primera radi, imao Miju i Čkalju, Minimaksa, Dragana i Milenu, Laneta Gutovića, pa je bio dominantan u humorističkom programu, dok je Zagreb sa Oliverom Dragojevićem, Terezom Kesovijom, Josipom, Gabi i Arsenom dominirao u muzičkom.

Jugonostalgičari, i ne samo oni, rado se prisećaju emisija koje su obeležile novogodišnje dočeke uz televizor. Legendarni novogodišnji specijali emisija kao što su Obraz uz obraz, Top lista nadrealista, Bolji život, šou programi Sedmorice mladih ili emisija S one strane duge zahvaljujući YouTubeu i danas su izuzetno gledani i mnogima su reper kvalitetnog novogodišnjeg programa.

Pinkovo i grandovo narodno veselje

U novom milenijumu, iako je mnogo više televizija, sredstava, mogućnosti i materijala za dobre programe, njihov kvalitet je drastično opao. Od devedesetih na ovamo smo čini se imali samo dva sata kvalitetnog novogodišnjeg programa.

Programske šeme domaćih televizija u novogodišnjoj noći godinama unazad su maltene identične: red novokomponovane muzike, red filmova (najčešće repriznih) i par humorističkih skečeva iz sopstvene produkcije između toga.

Najdominantnija forma na televizijama jeste celovečernji program sa pesmom i igrom uz zvuke novokomponovane muzike koji je patentirala Grand produkcija, a potom prekopirali svi drugi. Čak i RTS, s tom razlikom da kod njih nije toliko dominantan turbo folk koliko na Pinku i u Grandu, već se u skladu sa činjenicom da su javni servis trude da nam donesu proporcionalno i starogradske i folk i pop muzike.

Međutim, vizuelni efekat je isti - gomila raspevanih likova u svečanim toaletama, među kojima dominiraju raspevane žene sa tetoviranim obrvama prelomljenim u izraz blage zaprepašćenosti, ali zainteresovanosti i ustima preuveličanim do granice neukusa, konstantno nasmejanim. Atmosfera je toliko vesela i šarena, da iako je decembar i novogodišnja noć imate utisak da ste na karnevalu u Riu, uz neizostavno padanje u sevdah i poruku da „ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“.

Zagrevanje uglavnom počinje u 21h, da bi žurka dostigla vrhunac u ponoć i završila se oko jedan, nakon čega obično sledi filmski program.

Gledanost novogodišnjeg programa u Srbiji

Prema podacima koje smo dobili od specijalizovane agencije za istraživanje gledanosti televizije Nielsen Audience Measurement Srbija, novogodišnji termin 31.12. koji obuhvata period od 20h do 2h nakon ponoći u protekle tri godine najgledaniji je na RTS1, za kojim blisko sledi Pink televizija.

Oba kanala emituju višesatne novogodišnje programe i njihove gledanosti su znatno iznad gledanosti ostalih TV kanala tokom novogodišnje noci. Primera radi, tokom novogodišnjih noći 2018. i 2019. preko 50% TV auditorijuma Srbije je bilo uz programe ova dva kanala sa nacionalnom frekvencijom.

Za razliku od toga, tokom novogodisnje noći 2020. godine ukupan udeo navedene dve televizije od 20h do 2h posle ponoći bio je nešto niži, 42% ukupnog TV auditorijuma. Skoro 1/4 TV auditorijuma Srbije je u navedenom terminu 31.12.2020. bila uz RTS1, uz to da je barem minut programa RTS1 video 43% populacije starije od 4 godine, a uz program su se zadrzali u proseku 1h 30min.

Za njim sledi TV Pink sa 18% udela u ukupnom TV auditorijumu ovog termina. Treće mesto u udelu u gledanosti termina od 20h do 2h prošle godine je zauzale Prva televizija sa 16%, koja nije emitovala višesatni zabavni novogodišnji program poput RTS-a i Pinka već je termin popunila serijskim programom, novogodišnjim programom u nešto kraćem formatu i stranim blokbaster filmom.

Novogodišnji filmski maraton

Oni koji pamte novogodišnje programe JRT-a posebnu žal osećaju za filmskim maratonom, koji je najčešće startovao malo posle ponoći, kada nam stigne nova godina, na drugom kanalu i tokom narednih 48 sati donosio neke od najboljih i najpopularnijih filmskih naslova tog vremena. Danas, u okviru novogodišnjeg programa teško da možete da „ubodete“ dva, tri dobra filma i blokbastera na deset puta više televizija nego tada.

Ono što je nesporno je da ćemo 1. ili 2. januara na nekom od kanala sigurno naleteti na film Sam u kući, prvi deo, jer se on od trenutka kada je snimljen svake godine bez izuzetka prikazuje u ovim danima makar na nekoj od domaćih televizija.

Uz njega, tu su klasici domaće filmske produkcije: Tesna koža, Žikina dinastija i Hajde da se volimo, koji su postali obavezni deo novogodišnjih programa, uz Ivkovu slavu i Zonu Zamfirovu, koji su im se pridružili u novom milenijumu.

Repriza reprize

Poseban fenomen vezan za ove filmove je taj da oni garantuju gledanost i zamalo su jedini način da se gledalac novogodišnjeg TV programa iskreno nasmeje iako sve replike već zna napamet.

U čemu je njihova tajna nije teško odrediti. Sa jedne strane to je nostalgija, a sa druge činjenica da je reč o pomalo naivnom humoru koji je svima dopadljiv, jer pogađa dušu našeg mentaliteta.

Pitanje na koje, pak, nije tako lako odgovoriti je: Šta nam se u međuvremenu dogodilo i kako je moguće da više niko ne ume da napravi duhovitu novogodišnju emisiju ili skeč koji bi se prepričavao? S tim u vezi, ne treba previše očekivati ni od novogodišnjeg TV programa na kraju ove, ne ponovila se, 2021. godine.

Ono što je sigurno jeste da će nas Šojić, Pantić, Žika Pavlović i Lepa Brena za tri osobe i ovog puta zasmejavati sa nekog od kanala, a za drugo ćemo videti.

Ako slučajno ne budete uz televizor u novogodišnjoj noći, nije drama. Velika je verovatnoća da nećete ništa kvalitetno i inovativno propustiti, a čak i da se to desi, ne morate da brinete: ono što domaće televizije prikažu u novogodišnjoj noći, nakon nje će reprizirati sve do meseca marta, jer reprize repriziranih repriza takođe spadaju u novogodišnji TV program.


Fotografije: Joshua Herrera; Ryan Lau

MedijiDruštvoKultura i zabava

Bogdan Petrović Twitter

Diplomirani Istoričar umetnosti i Visual Designer godinama prisutan u medijima kao novinar, kolumnista i PR. Na društvenim mrežama pod svojim imenom i prezimenom.