Problem beskućništva: Krov kao pravo na dostojanstven život

Problem beskućništva: Krov kao pravo na dostojanstven život

Milan Živanović
Milan Živanović

U modernom društvu uspeh zauzima važno mesto, te se i najmanji neuspeh tumači kao siguran znak propasti. Svaki pojedinac je odgovoran za sebe i svoj život, i smatra se jedinim krivcem za sopstvenu nesreću. Građani se dele na kategorije po principu „žanje ono što je posejao“, a oni neuspešni se guraju na marginu, što dalje od slojeva koji su na društvenoj lestvici ostvarili bolje rezultate.

Beskućništvo je za mnoge simbol konačnog neuspeha, pa osećaj srama, te strah od rušenja preostalog ugleda građane često sprečavaju da potraže pomoć. Beskućnici su zbog toga marginalizovana društvena grupa, izvan procesa raspodele rada, dobara i moći. Zatvoreni su im kanali društvene pokretljivosti, usmereni su jedni na druge, pa često formiraju sopstvenu subkulturu i funkcionišu u nekoj vrsti socijalne izolacije. Stalno menjaju lokacije, pa su zbog toga nevidljivi, što je jedan od razloga da o raširenosti ove pojave ne postoje precizne statistike, ozbiljna istraživanja i naučna razmatranja.

Začarani krug beskućništva

Uzroci beskućništva su strukturalne prirode, što znači da je beskućništvo retko (toliko retko da je zanemarivo) lični izbor – ono je rezultat gubitka posla, gubitka društvenih veza, gubitka podrške porodice i prijatelja, kredita (tj. nemogućnosti njihove otplate), prinudnih iseljenja, te drugih sličnih životnih događaja.

U pitanju je najekstremniji vid socijalne isključenosti, najpre zbog toga što se zaboravlja da beskućništvo najčešće nije rezultat loših životnih izbora.

Građanima koji nemaju krov nad glavom svakodnevica je svedena na balansiranje između egzistencijalnih činilaca (higijene, hrane, skloništa, odeće, obuće) i stalnih pokušaja da se vrate u društvo, što je neka vrsta začaranog kruga iz kojeg se teško izlazi.

Broj beskućnika konstantno raste, a prema izveštaju Ujedinjenih nacija iz 2005. godine u svetu je bez doma čak 100 miliona ljudi. Popis u Srbiji je nešto novijeg datuma, budući da je poslednji sproveden 2011. godine, kada je utvrđeno da u zemlji ima 8.287 beskućnika, od čega su 49,3% žene.

Podaci su prilično zastareli, jer se i u razvijenijim zemljama broj beskućnika svake godine uvećava.

Eksperti ističu da je popisivanje ove populacije izuzetno teško, i da se podacima često spekuliše, a prema slobodnim procenama organizacija koje rade na terenu, u Beogradu danas živi između pet i sedam hiljada beskućnika i beskućnica.

Beskućništvo i LGBTIQ+ populacija

Ovim popisima nisu  obuhvaćeni podaci o beskućnicima u odnosu na neki drugi vid ugroženosti, tako da ni danas, na primer, nemamo zvanične podatke o broju beskućnika među pripadnicima LGBTIQ+ populacije, što je problem na koji se već neko vreme skreće pažnja.