ProdajaDelova.rs: Da zablistaju ljubimci na točkovima; intervju sa Nikolom Đurovićem

Jelena Aleksić
Jelena Aleksić

Razgovor između novinarke kojoj vozačka dozvola služi kao podsetnik na obavezni botoks i čoveka koji je svoj profesionalni život posvetio automobilima, mogao je biti nemušt, teško svarljiv za obe strane a pre svega za čitaoce ovih redova koji će se u nastavku uveriti da u konkretnom slučaju govorimo sa čovekom koga ništa što je nepoznato, nejasno ili konfuzno a vezano je za automobile, ne plaši.

Jer sa jednakim neznanjem kakvo ima autorka ovih redova, kol centar sajta ProdajaDelova.rs zovu vozači koji ne samo da ne znaju gde se nalazi deo koji treba da zamene, već ne znaju ni kako izgleda niti kako se zove.

A onda na scenu stupaju Nikolini saradnici koji tragom marke automobila pregledaju tehničke nacrte vozila i umesto kupca shvataju šta mu treba. Ukoliko se dogodi da je deo pogrešan, da je debljina kabla za milimetar veća ili manja od potrebne, deo uzimaju natrag i tragaju za novim, pravim.

Sa istim žarom, strpljenjem i strašću, osnivač sajta, Nikola Đurović objašnjava zašto je u eri kupoprodaje „ispod ruke“, rešio da batali rad u privatnoj firmi i osnuje svoju kompaniju.

Danas, manje od dve godine kasnije, na sajtu se može pronaći čak 700.000 rezervih delova što znači da svako, čak i oni najneukiji, mogu pogledati koliko koštaju delovi različitih prodavaca ne čekajući da im majstor jednostavno ugradi deo verujući mu na reč.

Start uz pandemiju

Na početku razgovora koji vodimo u jednom prestoničkom restoranu, ovog tridesetrogodišnjaka pitamo zašto se i kako odlučio da prilično uspešnu karijeru u privatnom sektoru zameni mukotrpnom putanjom preduzetnika?

Jer Nikola nakon završenog fakulteta radi u nemačkoj kompaniji Bosch obavljajući poslove razvoja poslovanja u segmentu filtera za putnička i komercijalna vozila, za tržišta Balkana, bivšeg SSSR, Bliskog istoka i Afrike da bi potom prešao u Wurth gde stiže do mesta direktora auto-divizije. Pa ipak, Nikola osniva sajt za prodaju rezervih delova a godišnjicu poslovanja firma “proslavlja” usred pandemije.

“U vreme proglašenja vanrednog stanja mi smo sklapali kancelarijski nameštaj i provlačili kablove u kancelariji koju smo zakupili… tako da je nama proslava takve godišnjice još draža i veća, i nadam se da neće svaka naredna biti ni blizu ove. Put preduzetnika je zapravo potreba da radiš nešto gde će se jasno znati tvoje zaveštanje. U odnosu na rad u privatni firmama gde sam mnogo naučio, privatni posao je verovatno naporniji fizički ali je psihički sasvim drugačije. Pre sam radio prekovremeno, sad nemam radno vreme. Svaki trenutak mogu da koristim da uradim nešto za sebe odnosno za svoju kompaniju ali i da posložim svoje vreme i prioritete u životu. I sa tog stanovišta, prelazak u preduzetnike smatram svojim velikim napretkom“, u dahu odgovora naš sagovornik koji kao malo koji preduzetnik u Srbiji nema velikih ili skoro nikakvih zamerki na šumu birokratije i močvaru administracije u koju je lako propasti na početku poslovanja.

„Značilo bi nam kad bi nas zakonodavac uključio u proces donošenja propisa koji regulišu online trgovinu jer bismo onda imali priliku da objasnimo koji su istinski benefiti i za nas i za državu kada je online poslovanje u pitanju. Kao primer naveo bih obaveznu fiskalizaciju od januara 2022. godine, koja nama nameće dodatnu kompleksnost u poslovanju, a nisam siguran da će država imati neke značajne koristi. Mi i sada uz svaki proizvod štampamo fakturu, a kurirska služba nam uplaćuje novac i to na račun do poslednjeg dinara. Dakle, mi niti imamo direktan kontakt s kupcima niti sa novcem, što uvodi potpunu transparentnost prilikom svake kontrole“.

Motivacija za preduzetničke korake

Malo je poznato da je upravo online trgovina jedan od najbezbednijih i najtransparentnijih načina kupovine što podrazumeva svaku zaštitu kupca.

A to ne uključuje kupovinu od privatnih lica jer vi kad naručite masažer i dobijete ciglu (što se dešavalo), nemate kome da se žalite.

„Ja govorim o trgovini sa pravnim licima kojima u roku od 14 dana možete da vratite proizvod iz bilo kojih razloga. Ne sviđa vam se, ne slaže vam se uz tapete, vi zapakujete i vratite i prodavac je u obavezi da vam novac vrati, a paket primi. Nažalost, često se regulisana vrsta prodaje meša sa raznim sajtovima gde svi prodaju sve što je u suštini isto kao da ste nešto kupili na buvljaku, bez računa i bez imena, prezimena i naziva firme onoga ko vam je to prodao“, objašnjava Đurović produbljujući dalje priču o online trgovini.

Procene su da je kupovina iz fotelje u Srbiji  prošloj godini skočila čak 5-10 puta upravo zato što je postojala „slaba baza“ pre nego što je svet ušao u borbu sa koronavirusom.

„Velike stope rasta na malu bazu u suštini ne znače mnogo tako da nas čeka izazov ali neko mora da bude uporan, a ja verujem da su to upravo internet preduzetnici, koji predanošću menjanju celokupnu poslovnu atmosferu. Međutim, ako se fokusiramo na promene koje su nastale usled korone, videćemo veliki broj kupaca koji plaćaju karticom jer je komotnije i lakše od sačekivanja paketa, plaćanja i preuzimanja, dok je kupovina delova u prodavnicama zaista komplikovana i lutrija hoćete li išta naći, kada i za koji novac. Konačno, to je i bio jedan od motiva zašto sam ušao u sve ovo shvativši da samo onaj sa čeličnim živcima može da nabavi deo koji mu je potreban, a uz to nema mogućnost da proveri cene svih raspoloživih delova na jednom mestu. Lično sam od onih koji vole da znaju šta im je ugrađeno u automobil, a kad vam majstor kaže da je uradio mali ili veliki servis, vi to ne znate. Hteo sam to da promenim“, direktan je Nikola koji samouvereno govori o budućnosti poslovanja online ali pre svega o prodaji rezervih delova online.

I za to ima ozbiljno pokriće.

Da li bi jedno od njih mogla biti sreća da se u ovakav posao uđe baš u vreme pandemije što u prevodu znači kupovina iz doma a ne u prodavnicama?

„Online je budućnost, vreme se ubrzalo, prostor se smanjio, nemaju ljudi više vremena da idu do pijace da biraju proizvode za nedeljni ručak, nego poručuju namirnice preko nekog online supermarketa, ili čak gotove obroke sa online portala koji uvezuju restorane, umesto da kuvaju nedeljni ručak. To je realnost, i što se pre pomirimo sa tim, možemo da napredujemo. Ne smemo biti don Kihot i da se borimo protiv vetrenjača digitalizacije, nego da što više inovativnih poslovnih modela zasnovanih na online trgovini implementiramo u društvu. Ja lično sam imao znanje u ovoj oblasti i strast prema hobiju, koje sam upario sa godinama iskustva u biznisu, i zato sam iskoristio i online koji je obavezan element današnjice“, odgovara naš sagovornik navodeći samo jedan primer traganja za rezervnim auto-delom od koga vam se zavrti u glavi.

Online prodaja, sadašnjost i budućnost

Važan segment ako ne i najvažniji je transparentnost odnosno mogućnost kupca da za samo jedan deo uporedi bar deset različitih brendova što znači i deset različitih cena.

„Već sam pominjao kako je ceo proces zapravo u skladu sa trendovima koji nas sustižu, i ako mi štedimo nekome vreme, zaista smo pomogli i tržištu i kupcima, jer mogu da se posvete drugim poslovima koji ne zahtevaju lično pojavljivanje, ili barem da to vreme učine svojim slobodnim vremenom koje unapređuje kvalitet života. Međutim, da pojasnim malo opciju transparetnosti – mi prikupljamo sve cene od svih relevantnih dobavljača u Srbiji, i nudimo našem potrošaču najbolju na tržištu. E sad, ako i ne možemo da govorimo da li je najbolja cena u svakom trenutku u rasponu od 100 dinara, možemo da povećamo transparetnost rada profesionalaca sa korisnicima koji nisu stručni. Jer i kupac koji ništa ne zna o automobilima može videti na sajtu da deo košta 1.000 dinara pa mu ga niko ne može prilikom ugradnje naplatiti 100 evra, na primer. Na kraju, ako neko i ponudi taj deo po 100 evra jer ga komplikovani lanac nabavke zaista primora da krajnja cena bude tolika, a ne zato što je hteo visoko da se maržira, kupac ima alternativu koja nikome nije ograničavajuća. U prevodu, majstor naplati ruke koliko inače naplaćuje za taj obim posla, kupac je uštedeo u nabavci i krug je zatvoren. Majstor ponekad zaista izgubi više dana zivkajući dobavljače, nego što mu je potrebno da zameni deo i plus dobije cenu kojom kupac nije zadovoljan. Suštinski, njemu je ponekad mnogo lakše da mu kupac donese deo a da on ima popunjeno radno vreme tako što će raditi svoj posao“, uveren je Nikola koji s posebnim žarom govori upravo o ugradnji onih auto-delova koje vozač želi.

A Srbija je zemlja u kojoj se mnogi vozači susreću sa potrebom zamene delova budući da je prosečna starost automobila između 14 i 15 godina.

„Tržište automobila je sasvim u skladu s našim standardom. Na ulicama je oko 2,2 miliona putničkih vozila i s obzirom na njihovu starost, većina ima nekih tehničkih izazova. Logično je što se prodaja delova uvećava a kako se starost vozila neće bitnije menjati u skorije vreme, taj trend će se nastaviti. Godišnje se proda rezervnih delova u vrednosti od oko 500 miliona evra. Trendovi su takvi da se više ne menjaju pojedinačni delovi već celi sklopovi što znači da je sve menje popravki, a sve više zamene. Generalno, tržište je izuzetno pogodno za prodaju rezervnih delova“, priča naš sagovornik iznoseći i malo poznate detalje o jednom od centara auto-industrije Nemačkoj.

Preciznije, na pitanje da li bi sajtovi poput Nikolinog imali tako dobru perspektivu u Nemačkoj gde je prosečna starost vozila pet godina što bi značilo da se slabo ili retko kvare?

„Tržište Nemačke je najveće upravo po pitanju online prodaje delova jer je u odnosu na godine ranije, poskupela cena rada i to dramatično. U prevodu, Nemci su isto kao i mi imali naviku da vozilo ostave majstoru koji će uraditi šta je potrebno ali je sada sat rada majstora toliko skup da se njima mnogo više isplati da sami nabave deo a da im ga majstor samo ugradi. Tamo posluje preko  100 sajtova ove vrste a najveći među njima je Autodoc koji je lani napravio 800 miliona evra prometa a godinu dana pre toga 615.“

Podrška za vlasnike automobila

Kakve su navike ovdašnjih vozača, pitamo Nikolu? Da li oni i dalje odlaze kod majstora prepuštajući im sve ili pak radije sami nabavljaju delove?

Odnos između majstora i vozača je izuzetno intiman i svi imamo svog majstora koji su do skoro bili svojevrsna prodavnica auto-delova. Međutim, i oni nam se sve češće obraćaju u potrazi za nekim delom a kod nas kupuju svi oni koji tačno hoće da znaju šta će im biti ugrađeno u automobil. Mi trenutno imamo 700.000 artikala na sajtu što je ubedljivo najviše u Srbiji i za većinu delova, vi možete da birate između desetak opcija u zavisnosti od cene i brenda koji želite. Svi auto delovi koje prodajemo imaju garanciju dve godine a koliko će da traju, zavisi od korišćenja. Postoje delovi koji treba da traju mnogo duže a ukoliko se pokvare pre roka, pokreće se procedura za reklamaciju i mi deo odmah menjamo“, reći će nam Nikola koga vraćamo na pitanje izbora.

Kako će neko ko se ne razume ni u jednu vrstu ulja znati koji je kvalitet istih bez obzira da li ih je deset ili tek dva u ponudi? Pretpostavimo da je u pitanju vozač početnik ili jednostavno neko koga rezervni delovi ne zanimaju mnogo ali je došlo vreme da mu neki treba?

„Tu je kol centar jer mnogo poziva je baš takvih. Neretko se jave ljudi koji ne znaju ni koja kola voze a kamoli nešto više. U takvim situacijama, naši operateri ga ispituju navodeći ga na odgovor zapravo dok ne shvate šta mu tačno treba i šta je problem. Onda mu preporučuju najbolju opciju u odnosu na to da li vozi svaki dan po 300 ili 30 kilometara, da li planira da prodaje automobil ili mu ostaje u porodici, da li je u pitanju poslovni ili provatni automobil i slično. Ako ste na primer po ceo dan u kolima na auto putu, trebaju vam najbolje kočione pločice što vam nije neophodno ako vozilo ne koristite toliko često i pretežno po gradu gde su manje brzine. Mi se često čujemo i sa majstorima kako bismo olakšali proces ako kupac ne zna šta mu treba ali za sve je to zaslužan tim profesionalaca koji rade u kol centru“.

Tu je i svojevrsni vid kontrole. O čemu se radi?

„Prvo kupac na našem portalu definiše model automobila za koji traži delove i potom može u ponudi da vidi samo delovi koji mu odgovaraju. Međutim, pri kraju porudžbine, kupac unosi i broj šasije ako želi, te kad kompletira porudžbinu naš operater vidi tražene delove, vidi broj šasije, pa preko sistema proveri da li su odabrani delovi odgovarajući. Naši operateri potvrde svaku porudžbinu, a sve nejasnoće ili neslaganja provere usmeno sa kupcem, i što je jako bitno ponude rešenje, jer kod nas rade ljudi koji su stručnjaci za automobile prvenstveno, a ne telefonski operateri, te mogu jako brzo da ponude, a ponekad i unapred mogu da adresiraju grešku ako je neka od učestalijih. Greške se svakako dešavaju, ali uz nekoliko sistema kontrole, na kraju se svodi na veoma mali broj, gde je uglavnom greška nastala kod proizvođača. I za kraj, jedan nesistemski deo provere, kad nam se isporuči deo od dobavljača, naši magacioneri svaki deo pregledaju pre pakovanja u finalni paket, tako da naš kupac dobija sigurno deo koji je poručio, odnosno sve delove koji su poručeni u jednom paketu!“

IntervjuPoslovanjeEkonomija i poslovanje

Jelena Aleksić

Diplomirani novinar, zaljubljenik u pisanu reč i ples. Čita knjige koje imaju sredinu i debele korice. Kloni se gradskog prevoza. Voli priče o smelima, inovatorima i tragačima za sopstvenim idealima.