Street art: Ako nije u muzeju, ne znači da nije umetnost

Street art: Ako nije u muzeju, ne znači da nije umetnost

Bogdan Petrović
Bogdan Petrović

Ulična umetnost je jedan od onih fenomena koji se za kratko vreme od čina koga mnogi poistovećuju sa vandalizmom preobrazio u globalnu senzaciju.

Istovremeno, i dalje je mnogo onih koji se pitaju da li je to uopšte umetnost i ako jeste, koja joj je svrha.

Zdravo 👋 Želimo ti dobrodošlicu na Glavne 🖖
Ovde svake nedelje objavljujemo priče na različite teme iz domena poslovanja, sporta, kulture, infrastrukture, tehnologije... a svaka nova priča, najpre je dostupna registrovanim članovima.
🥁 Prijavi se za bespatnu članarinu da među prvima saznaš kad objavimo novu priču.

Zbog takvih dilema u stručnoj javnosti, ljudi koji stvaraju uličnu umetnost, pored osude sa kojom se i dalje povremeno susreću, imaju problema sa svojiim stvaralaštvom, prevashodno u kontekstu (autorskih) prava nad svojim delima i njihove zaštite generalno.

Sa druge strane, publika je njihovom umetnošću uglavnom oduševljena, pogotovu njenom angažovanošću.

Čemu služe grafiti?

Grafiti su opšti naziv za sve vizuelne elemente, poput natpisa i crteža, koji se pojavljuju na gradskim zidovima, ali i na zidovima unutar javnih prostora, a najčešće se izrađuju bojom u spreju.

Ova vrsta umetničkog izraza bila je najpopularnija 1970-ih i 1980-ih, kada ih je Jean-Michele Baskuiat uveo u umetničku galeriju, a Norman Mailer objavio „Veru grafita“, jedno od prvih književnih dela koje je sagledalo poreklo i značaj grafita u modernoj urbanoj kulturi.

Od tada se javnost deli oko toga da li su grafiti manifestacija kreativne mašte ili vandalizma, a bitka između ta dva tabora se vodi i danas, iako su umetnici grafita polako počeli da dobijaju bitku i dobili politički korektniji naziv uličnog umetnika.