Alternativne društvene mreže

Alternativne društvene mreže

Dušan Katilović
Dušan Katilović

Sećate li se utiska da će Facebook vladati večno? Ako ste još malo stariji, možda ste to mislili i za MySpace? Niste verovali da Google+ može neslavno da završi? Gde nestadoše domaće društvene mreže? Postoji li sloboda govora na njima ili su sve postale propagandna i oglašivačka glasila?

Evolucija društvenih mreža je brz, konstantan i nepredvidiv proces. I dok i najveći igrači nestaju preko noći, drugi se uzdižu istom brzinom, često inicijalno okarakterisani kao čudni, banalni ili “neinteligentni”.

U samo nekoliko godina, Facebook su listom napustili mladi, a zauzeli ljudi ‘u najboljim godinama’. Ti mladi preselili su se prvo na Instagram, ali su u međuvremenu i oni nabacili koju godinu i preorijentisali se na Twitter, Pinterest ili Reddit, a nova mladež fokusirala se na bezbrojne kratke video forme, tzv. “storije”, koje sad nude svi, a po kojem je nekako najpoznatiji TikTok.

Da u ovoj branši ne bi trebalo trčati pred rudu tržišta, svedoči slučaj servisa Vine koji je prvi uveo formu storija i 2016. godine neslavno i nepovratno - propao.

Ukrupnjavanje pre diversifikacije

U industriji društenih mreža, platformi i aplikacija prvo se desilo ukrupnjavanje. Regionalne i domaće izdanke na prelazu iz prve u drugu deceniju ovog veka Facebook je gutao bez milosti.

I dok je sajt Poznanici.com imitirao FB, a Karike.com (koje opskurno još uvek postoje) bile platforma za upoznavanje pre Badooa ili Tindera, domaća ružičanstvena “elita” oprobala se i u ovoj sferi svojim proto-influenserskim projektom Viper.co.rs za koga lično smatramo da u striktno komercijalnom smislu uopšte nije bio loš, ali da je i on kukuriknuo pre vremena i stoga završio u digitalnom loncu.

Kako ukrupnjavanje označava i monopolizaciju, moć koja se njome stekne počinje da se manifestuje nametanjem sve striktnijih pravila u vezi sa moderacijom (i cenzurom) sadržaja.

Tako je Facebook od vrlo žive i aktivne platforme postao agresivna oglasna tabla koja na sve moguće načine pokušava da nam utrapi što više toga, manipulišući ličnim podacima na etične i načine koji sa etikom nemaju mnogo veze.

Zato su se ljudi na njemu preselili u zatvorene grupe, gde su među najpopularnijim one posvećene kuvanju, turskim serijama i domaćim reality šou programima.

Opijajuća moć i cenzura drugomišljenika

Kako krupnog kapitala nema bez prikrivenog ili otvorenog šurovanja sa establišmentom, tako su i velike socijalne mreže pratile vladajuće narative zapadnih društva u čijem središtu se nalazi borba protiv onoga što je unapred etiketirano kao govor mržnje, online nasilje, lažne vesti, uz promociju tačno određenih ideoloških pogleda na svet. Oni koji se nisu pridržavali smernica nametnutih od strane platformi bili su nemilosrdno izbacivani, uključujući i 45. predsednika SAD.

Izbacivanje predsednika najmoćnije zemlje na svetu sa svih velikih društvenih mreža samo je do ekstrema dovelo več dugo aktuelno pitanje moderacije (i cenzure) sadržaja na njima.

Inicijalni argument u prilog uklanjanja neželjenih sadržaja je zapravo bio veoma jednostavan: “naša mreža - naša pravila”, ali polovina društva koja je u vrednosnom nesaglasju sa aktuelnim narativom vrlo brzo je shvatila da se čini sve da se njihov vrednosni sistem deplatformiše, tj. da im se - srpski rečeno - oduzme mikrofon i zapuše usta.