Da li je broj zaraženih HIV-om u porastu i zašto ne bi smeo da bude?

“U Srbiji oboren rekord po broju HIV pozitivnih”, “Tri puta više obolelih i dva puta više umrlih od HIV-a”, “Broj zaraženih HIV-om veći za 30 odsto”, samo su neki od naslova iz maja ove godine iza kojih se pojavljuje vest da je Nacionalni centar za seksualno i reproduktivno zdravlje Potent zabeležio povećan broj novozaraženih HIV-om i da je april bio rekordan mesec u tom pogledu.

Po principu, svakog čuda za tri dana dosta, ta tema se brzo izgubila u novim, manje ili više senzacionalističkim, a nije do kraja istražena. S tim u vezi, pitali smo Bratislava Prokića, predsednika uprave Potenta, da li je i u kojoj meri alarmantan podatak iz maja ove godine i kakvi su podaci na današnji dan?

Srbija nema epidemiološke procene o (incidenci) procenjenom broju novozaraženih na godišnjem nivou, koji se razlikuje od broja novih dijagnostikovanih slučaja HIV infekcije. Mediji su iskoristili informaciju da na testiranjima koje vršimo u Potent centrima u Beogradu, Nišu i Kragujevcu imamo povećani broj pozitivnih rezultata u odnosu na prethodni period, pa su kroz pompezne naslove predstavili kao da se to povećanje odnosi na čitavu Srbiju, bez uvida u zvanične epidemiološke podatke, što se može okarakterisati kao klasičan klik bejt.

Udruženje Potent bavi se prevencijom HIV-a i vodi brojne kampanje sa ciljem podizanja svesti o ovom problemu, ali su usluge testiranja koje pružaju isključivo namenjene zajednici koja je pod pojačanim rizikom od HIV-a, a to su u Srbiji muškarci koji imaju seks sa muškarcima.

U maju se, na tom uzorku, radilo o malom, ali vidnom povećanju broja novodijagnostikovanih u Potentu, koje je ukazivalo na neki trend na koji bi trebalo obratiti pažnju. Ipak, treba imati u vidu da je Srbija zemlja sa niskom prevalencom u kojoj se retko premaši 200 novih slučaja HIV infekcije na godišnjem nivou. U Evropi, generalno, beleži se pad broja novoinficiranih:

Mnoge zemlje beleže pad broja novoinficiranih nakon uvođenja PrEP-a, Britanija čak za preko 80% I po prvi put tamo imamo veći broj novih slučaja HIV-a među heteroseksualnom populacijom nego među gej muškarcima. Ali kažimo i to da su te zemlje uspele da ogroman broj testiraju u prethodnom periodu I velikom broju omoguće lako dostupan i besplatan PrEP.  Kod nas bi trebalo da se u narednim godinama otkrije što veći broj HIV infekcije, da bi kasnije taj broj počeo da opada.

HIV i korona

Poslednjih godina suočili smo se sa pandemijom korone, koju su neki poredili sa epidemijom HIV-a osamdesetih, ali ne baveći se mnogo onima koji žive sa HIV-om, a koji su se našli pod pretnjom novog virusa. Logično, postavlja se i pitanje da li je opterećenost koronom, dovela da opuštanja po pitanju HIV-a:

Tokom pandemije korona virusa imali smo smanjen obim testiranih i dijagnostikovanih u državnim ustanovama, a tu pre svega mislim na savetovališta za HIV pri zavodima i institutima za javno zdravlje. To ne mogu da kažem za testiranje u Potentu, koje iz godine u godinu imamo sve veći obuhvat i sve veći broj dijagnostikovanih. Ipak, poslednjih godinu dana, ljudi su počeli da ponovo razmišljaju i o drugim zdravstvenim problemima, pa su tako mnogi obavili testiranje i tako saznali svoj HIV status. Važno je reći da je taj porast pozitivna stvar, jer rana dijagnostika znači da će se osoba lečiti, a sada znamo da te osobe više ne šire HIV I da na taj način čuvaju svoje zdravlje kao I zdravlje drugih. HIV ne prenose oni koji žive sa HIV-om i leče se, već oni koji imaju HIV a da toga nisu svesni.

O važnosti prevencije u suzbijanju daljeg širenja virusa dosta smo naučili tokom korone. I moglo bi se reći da su ljudi u najvećoj meri bili disciplinovani. Međutim, kada je reč o drugim virusima, pa i HIV-u, reklo bi se da ne koristimo sve benefite preventivne mere zaštite. Rizikujemo mnogo više nego što je očekivano.

Koristili smo maske, a da li smo shvatili da treba da koristimo i kondom, nije baš verovatno. Prevencija je širok pojam. Seksualno ponašanje je ključno polazište za strategiju borbe protiv HIV-a i drugih polno prenosivih infekcija. Testiranje je svakako na prvom mestu. Ne možemo govoriti o prevenciji ako pre toga ne vidimo na čemu smo sada. Jako je važno da svako ko je seksualno aktivan obavi savetovanje i testiranje na HIV. Tu će se u dogovoru sa savetnikom videti da li ta osoba može da koristi kondom dosledno – pri svakom seksualnom odnosu i koliko često treba da se testira na polno prenosive infekcije. Svaku osobu treba upoznati sa PEP-om i PrEP-om. U najnovijem vodiču CDC se jasno kaže da svaka osoba od adolescentske dobi treba da se upozna sa PrEP-om bez obzira da li će ga koristiti kao metod prevencije od HIV-a. Mi u Potentu svaku osobu upućujemo na vakcinaciju na hepatitis B, a govorimo i o vakcini za HPV. Terapija za HIV se danas preporučuje svim pacijentima odmah nakon dijagnostike, bez odlaganja, jer se zna da je to najefikasnije preventivno sredstvo za dalje širenje infekcije.

Znamo li šta je PrEP?

Situacija sa terena pokazuje da ljudi kod nas nisu upoznati u dovoljnoj meri sa PrEP-om, osim možda muškarci koji imaju seks sa drugim muškarcima. Većina ljudi verovatno uopšte ni ne zna za postojanje ove prevencije, a pogotovu ne zna na koji način se koristi.

PrEP je metod prevencije HIV-a lekovima. Radi se o efikasnim anti HIV lekovima koji sprečavaju infekciju, a uzimaju se pre i nakon seksa ili svakodnevno - ako neko želi da bude zaštićen sve vreme. Svako ko ima više od 35 kg i seksualno je aktivan može da koristi PrEP. Preporučuje se svim osobama koje ne koriste kondom i imaju seks sa partnerima nepoznatog HIV statusa. Takođe se savetuje osobama koje su imale neku bakterijsku polno prenosivu infekciju u prethodnih 6 meseci, kao i onima koji imaju istoriju nedosledne upotrebe kondoma ili nekorišćenja kondoma.

U Potentu se u razgovoru sa lekarom određuje stepen rizika i da li je indikativno da osoba otpočne sa korišćenjem PrEP-a. Ukoliko je osoba kandidat za PrEP, odradiće sve neophodne analize kako bi se utvrdilo da nema HIV, jer bi u suprotnom taj PrEP bio kontraindikovan, kao i proveru bubrežne funkcije, kako bi bili sigurni da osoba može da otpočne sa uzimanjem PrEP-a. Redovnim kontrolama u Potentu se ti parametre prate i tokom uzimanja.

Cena kutije od 30 tableta u Srbiji  je oko 5500 din. PrEP još uvek nije pokriven od strane Fonda za zdravstveno osiguranje.

HIV je etiketa

Udruženje Potent se trudi da kroz kampanje, društvene mreže i gostovanja u medijima podiže svest ljudi. Ovu godinu je obeležila kampanja “HIV je etiketa” koja je ukazivala na etiketiranost ljudi koji žive sa HIV-om. Kampanja je dobro primljena kod ljudi i izazvala je veliku zainteresovanost medija, a nedavno je i nagrađena na Kaktus festivalu integrisanih komunikacija.

O tome koliko su zaista uspešne ove kampanje i šta bi još moglo da se uradi na buđenju svesti, Prokić kaže:

Ipak, jedna kampanja ne može načiniti promenu. Idealno bi bilo uvesti seksualno obrazovanje i na jedan sistematski način pokriti najvažnije teme seksualnosti i seksualnog zdravlja. Imajući u vidu da mi to u Srbiji do sada nismo uspeli da uvedemo u školski sistem, najbolje govori o tome koliko se povlađuje konzervativnom delu društva, a čini šteta svima, pre svega mladima, koji su danas primetno manje informisani od osoba u srednjoj životnoj dobi.

Stigma je i dalje najveći problem

Kada je reč o onima koji već žive sa HIV-om, dostupnost lekova više nije problem, ali stigma i dalje jeste:

Najveći problem je ljudima koji žive sa HIV-om je stigma, a najgore pogađa ona u zdravstvenom sistemu. Nažalost, lekari najamanje prate šta se dešava u ovoj oblasti, koja je paradoksalno jedna od onih oblasti medicine koja se najbrže razvija i koja je potpuno promenila tok HIV pandemije u svetu. I dalje imamo pacijente koji doživljavaju drugačiji tretman u bolnici zbog HIV statusa, odlaganje ili odbijanje da se izvrši neka intervencija, a suočavamo se i sa diskriminacijom prilikom odlaska na rehabilitaciju u banjska lečilišta ili prilikom prijema u domu za stare. Mi svake godine radimo paralelno na nekoliko slučaja diskriminacije bilo direktno sa institucijom u kojoj se desila diskriminacija, bilo preko inspekcije ili kancelarije zaštitnika za ravnopravnost. Ako vam kažem da je takva situacija u zdravstvu, možete da zamislite kakva je tek u opštoj javnosti i kako je osobama sa HIV-om kada se za dijagnozu sazna u porodici ili na poslu.

Ako je stigma i dalje toliko prisutna, postavlja se pitanje u kojoj meri ona utiče i na to da se ljudi ne testiraju, na koje Prokić ima nedvosmislen odgovor:

Upravo su stigma i diskriminacija prema HIV-u glavni razlog i za izbegavanje testiranja i suočavanja sa mogućnom pozitivnošću. Ljudi doživljavaju HIV kao smrtnu presudu. Neki ne znaju da postoji terapija i da se sa njom danas može živeti neskraćeno i kvalitetno, a drugi najviše strahuju da mogu zbog toga biti doživeti neprijatnost i diskriminaciju. Važno je da ljudi shvate da se sa diskriminacijom možemo izboriti ali ne možemo sa kasnom dijagnostikom koja neretko ostavlja trajne posledice ili vodi u smrt.

Treba pričati o testiranju uvek i svuda. Poznato je da to nije baš prijatna tema pred seks, ili na dejtu, ali to treba da postane tema kao i svaka druga, koja nas neće uzrujati, već da budemo osnaženi da je iznesemo pred drugima. Te veštine najbolje stiču oni koji se redovno testiraju i koji su kroz česta savetovanja puno naučili o HIV-u i polnim bolestima.

Kraj epidemije HIV-a

I na kraju, posle svih ovih informacija, posle iskustva sa koronom, sasvim je logično da se zapitamo da li se nazire kraj epidemije HIV-a i da li je uopšte moguće da do toga dođe?

Verujem da će naša generacija videti kraj HIV epidemije i to ne zbog nekog čudesnog leka, već zbog svih preventivnih mera koje su nam već danas dosupne, optimističan je Prokić. Mnogi teoretičari zavere misle da lek za HIV postoji ali da ga farmaceutske kuće ne stavljaju u promet, zaboravljajući da mi već decenijama imamo jeftin lek za sifilis i druge polne bolesti, pa i dalje imamo i obolele od istih. Pojava nekog leka neće učiniti da neka bolest nestane. Polnih bolesti će biti dok je čovečanstva i jedini način da se od njih zaštitimo jeste da se redovno testiramo i koristimo mere zaštite kao što su kondom i PrEP, kao i da vodimo računa pri odabiru partnera.