Kockanje od kuće: Pandemija za koju nema ni leka ni vakcine

Mere ograničenja kretanja, okupljanja u zatvorenim prostorima, fizičkog distanciranja, zaključavanja društva i policijskog časa, uvedene u većoj ili manjoj meri u gotovo svim državama sveta pogođenim pandemijom koronavirusa, trebalo je da imaju snažan, negativan uticaj na industriju igara na sreću.

Preliminarni izveštaji, međutim, pokazuju ne samo da je industrija - posmatrana u celini - živa i zdrava, nego da je do kraja  2021. očekuje ogroman rast.

“Dokone ruke đavo lako zaposli”

Globalna pošast koronavirusa različito je pogodila ne samo pojedina društva, već i same individue.

Našavši se u “novoj normalnosti”, ljudi su različito reagovali na nju, u zavisnosti od toga kakva ih je sudbina zadesila. Pa ipak, dve su tendencije bile dominantne: masovan prelazak na rad od kuće i velika količina “novca iz helikoptera” kojim su vlade država nastojale da privredu i građane spasu bankrota.

Mere su, međutim, bile usmerene ka finansijskim nedaćama izazvanim koronom. Što se psihičkih posledica tiče, “izveštaji o šteti” počeli su da stižu tek naknadno - pandemija je ljude učinila psihološki izuzetno ranjivima. Nasilje prema drugima i sebi, depresivnost, anksioznost, osećaj bespomoćnosti i druge pojave postale su sa protokom trajanja krize sve intenzivnije, otvarajući vrata za različite patološke pojave i tendencije.

Tokom pandemije, kreiran je zapaljivi miks koji je posebno pogodovao globalnom širenju epidemije kockanja: višak vremena provedenog kod kuće, osećaj psihičke ugroženosti usled egzistencijalne neizvesnosti i pojava neplaniranog keša u rukama.

Ove okolnosti dovele su do regrutovanja novih i intenziviranja postojećih ljubitelja hazardnih igara. Đavo kocke je tako sebi pronašao mnogo dokonih ruku, ali - pokazaće se - ponajviše prstiju priljubljenih uz ekran mobilnog uređaja.

Od umerenog ka ekstremnijem

Oko 85% onih koje uopšte zanimaju igre na sreću su ljudi koji to praktikuju otprilike jednom mesečno. U pitanju je tzv. socijalno kockanje koje katakteriše odsustvo patologije i umereni, prihvatljivi gubici. Međutim, ka “jačem polu“ ove kategorije gravitiraju ljudi koji ovaj vid zabave upražnjavaju znatno češće i imaju 1-2 problema u vezi sa kockanjem, onako kako ih definiše Američko društvo za psihijatriju. Osim što su redovni, ovi igrači su u direktnom riziku od ulaska u kategoriju problematičnih (13-14% igračke populacije).

Upravo je ovaj segment igrača najzanimljiviji organizatorima jer ima redovne i dovoljne prihode za relativno stalno učešće u igrama, sa solidnim ulozima. Uz to, prelazak na “tamnu stranu“ problematičnog kockanja, priređivačima dodatno ide u prilog.

Ovoj ciljnoj grupi nude se igre koje statistički imaju relativno nizak gubitak u jedinici vremena.

Tako jedna od svetskih kockarskih Meki, američka savezna država Nevada, propisuje da slot aparati (popularne “voćkice”) moraju statistički da igračima “vraćaju” kroz dobitke od 75 do 98% uloga.

To znači da će u nekom proseku svaki igrač na slot mašini gubiti 2 - 25% svog uloga, što organizatorima garantuje dve stvari - vremenski prolongiran interes za igranje i sledstveno povećanje šanse da se na taj način igrač “navuče”, kao i umanjen rizik da gost bude “opelješen” jednokratno i da zbog toga izgubi interes da dođe ponovo.

Iz žive igre u on-line svet klađenja i kocke

Igrači su svoje potrebe tradicionalno zadovoljavali u skladu sa lokalnim propisima, od učestvovanja u državnom lotou, bingu i instant lutrijskim igrama, preko privatnih poker sala, sve do kazina sa najraznovrsnijim živim igrama (rulet, blekdžek i druge).

I u Srbiji su se uz duvan i alkohol “voćkice” vrtele do ranih jutarnjih sati dok je strast ka sportu iskorišćena za sportsko klađenje, od trka konja i pasa do klađenja na eSports timove. Pandemijom koronavirusa, sve te aktivnosti su u momentu bile presečene, a igrači su ostali bez izvora adrenalina. Enormni profiti pretili su da presahnu, a armija ljubitelja dopamina tražila je alternativu.

Situacija je prevaziđena intenzivnom primenom novih tehnologija. Kvalitetan i pouzdan pristup internetu, brzi pametni uređaji i evolucija gejming softvera i platformi doneli su kockanje na svačiji mobilni ekran.

Ili, kako je to jednostavno izrazio čuveni gambling kolumnista Matt Smith:

“Moderne on-line kazino igre toliko su danas uzbudljive da igračima fizičke igračnice više uopšte nisu potrebne.”

Globalno tržište igara na sreću je 2020. vredelo 465 milijardi dolara, a ove godine se procenjenuje na 516 milijardi, što predstavlja rast od 10,8%. ogroman deo tog kolača odnosi se na on-line kockarske operacije.

Od lotoa do on-line kazina

Iako on-line kockanje nije novost (prva takva aktivnost registrovana je u Lihtenštajnu još 1994), ono je u mnogim aspektima smatrano inferiornim jer:

• nije nudilo pun spektar igara na sreću
• (navodno) nije pružalo adrenalin kao kada se igre igraju uživo.

Pre pandemije, internet je mahom bio rezervisan za Texas Hold’em poker i sportsko klađenje. Njenim nastupanjem, najbolju početnu poziciju za maksimizaciju prihoda imali su oni organizatori igara na sreću koji su već bili razvili sveobuhvatne aplikacije za kockanje za Android i iOS platfome.

I baš kao što su kurirske službe i servisi za dostavu na početku debelo podbacili zbog logistike koja nije mogla da izdrži udar novih korisnika,  tako su i kladionice u početku pandemije muku mučile sa prilivom on-line korisnika.

Za razliku od loše dostave gde je najgora posledica hladnjikava pica, on-line klađenje tiče se živog novca i tu greške ne sme da bude.

Pored omasovljavanja, posebni tehnički izazovi ticali su se “menadžmenta uzbuđenja” što označava bezbroj klikova igrača na dugme Refresh u realnom vremenu u slučaju sportskog klađenja ili glatke animacije u slučaju slot i kazino igara. Ono o čemu kompanije ne govore javno je da su svakodnevno izložene sajber napadima sa ciljem obaranja funkcionisanja servisa, odnosno plaćanja otkupa.

Besplatni i ne-baš-besplatni spinovi i druge igrice

Sa masovnim otkazivanjem sportskih događaja širom planete došlo je do prinudne promene afiniteta igrača. U nedostatku fudbalskih, košarkaških i drugim mečeva, ponuđeno je klađenje na eSports i druge događaje koji su se u tim momentima mogli organizovati.

Pokrenuta je i jaka marketinška kampanja - sa svih strana nuđene su “besplatne” desktop i mobilne slot igrice. Ta “besplatna” zabava koštala je samo Amerikance u prošloj godini skoro 4 milijarde dolara!

U jednom momentu, određen broj igrača poželi da se okuša u igri za pravi novac. Čari kompjuterskih algoritama dolaze u tom scenariju do punog izražaja - dobici sa realnim novcem su nekako manji i ređi, što ne čudi jer je ova oblast uglavnom neregulisana i nema nikakve uprave za igre na sreću koja bi kontrolisala “ceđenje” igrača od strane vlasnika aplikacija.

Ipak, glavnu reč preuzeli su organizatori “totalne ponude zabave”, u čijim aplikacijama nema čega nema, od penzionerskog binga i “par-nepar” igara do ruleta uživo koji se emituje iz studija.

A kod nas…

U Srbiji je 2017. bilo registrovano 33.000 patoloških kockara. Sudeći po brojnosti sportskih kladionica, “kežual” igrača je izuzetno mnogo.

Iako je odlazak u te lokale vid (jeftine) zabave i adrenalinskog rusha, aplikacije tiho zamenjuju popularne “kladže” i vrlo su popularne među mlađom populacijom, kao i kod onih osoba koje pod uobičajenim uslovima ne bi želele da budu viđene u lokalu niske društvene reputacije.

Među organizatorima vlada oštra konkurencija i oni se za igrače bore povoljnim kvotama i ogromnim bonusima dobrodošlice. Koliki je novac u igri govore ne samo izdašni marketinški budžeti već i pomenuti bonusi.

Ako se organizatoru isplati da svakom novom igraču dodeli značajnu sumu na ime bonusa, možemo samo da pretpostavimo kojom se računicom vode i zbog čega im se takva poslovna politika isplati.

Zlatno pravilo kockanja glasi: “U kockanju je dobitak slučaj, a gubitak pravilo”. Sa pandemijom i širenjem novih tehnologija, svet tek očekuje suočavanje sa problemima koje patološko kockanje nosi.

Fotografije: DEAR; Erik Mclean; Heather Gill; Sean Do