Kockanje od kuće: Pandemija za koju nema ni leka ni vakcine

Kockanje od kuće: Pandemija za koju nema ni leka ni vakcine

Dušan Katilović
Dušan Katilović

Mere ograničenja kretanja, okupljanja u zatvorenim prostorima, fizičkog distanciranja, zaključavanja društva i policijskog časa, uvedene u većoj ili manjoj meri u gotovo svim državama sveta pogođenim pandemijom koronavirusa, trebalo je da imaju snažan, negativan uticaj na industriju igara na sreću.

Preliminarni izveštaji, međutim, pokazuju ne samo da je industrija - posmatrana u celini - živa i zdrava, nego da je do kraja  2021. očekuje ogroman rast.

Zdravo 👋 Želimo ti dobrodošlicu na Glavne 🖖

Upravo čitaš javno dostupnu priču. To znači da je ona objavljena pre najmanje 3 meseca. Ako ti se sviđa i želiš da čitaš naše novije članke - pozivamo te da se učlaniš u Glavne. 👈

🥁 Svi novi tekstovi su prvih 30 dana dostupni samo uz plaćenu članarinu!

Plaćena članarina omogućava nam da nastavimo da objavljujemo kvalitetne priče na raznovrsne teme, bez opterećivanja sajta banerima koji ometaju čitanje. Uz mesečnu članarinu nižu od 6 šoljica kafe u kafiću, nadamo se da ćeš odlučiti da na ovaj način podržiš naš rad...

“Dokone ruke đavo lako zaposli”

Globalna pošast koronavirusa različito je pogodila ne samo pojedina društva, već i same individue.

Našavši se u “novoj normalnosti”, ljudi su različito reagovali na nju, u zavisnosti od toga kakva ih je sudbina zadesila. Pa ipak, dve su tendencije bile dominantne: masovan prelazak na rad od kuće i velika količina “novca iz helikoptera kojim su vlade država nastojale da privredu i građane spasu bankrota.

Mere su, međutim, bile usmerene ka finansijskim nedaćama izazvanim koronom. Što se psihičkih posledica tiče, “izveštaji o šteti” počeli su da stižu tek naknadno - pandemija je ljude učinila psihološki izuzetno ranjivima. Nasilje prema drugima i sebi, depresivnost, anksioznost, osećaj bespomoćnosti i druge pojave postale su sa protokom trajanja krize sve intenzivnije, otvarajući vrata za različite patološke pojave i tendencije.

Tokom pandemije, kreiran je zapaljivi miks koji je posebno pogodovao globalnom širenju epidemije kockanja: višak vremena provedenog kod kuće, osećaj psihičke ugroženosti usled egzistencijalne neizvesnosti i pojava neplaniranog keša u rukama.

Ove okolnosti dovele su do regrutovanja novih i intenziviranja postojećih ljubitelja hazardnih igara. Đavo kocke je tako sebi pronašao mnogo dokonih ruku, ali - pokazaće se - ponajviše prstiju priljubljenih uz ekran mobilnog uređaja.

Od umerenog ka ekstremnijem

Oko 85% onih koje uopšte zanimaju igre na sreću su ljudi koji to praktikuju otprilike jednom mesečno. U pitanju je tzv. socijalno kockanje koje katakteriše odsustvo patologije i umereni, prihvatljivi gubici. Međutim, ka “jačem polu“ ove kategorije gravitiraju ljudi koji ovaj vid zabave upražnjavaju znatno češće i imaju 1-2 problema u vezi sa kockanjem, onako kako ih definiše Američko društvo za psihijatriju. Osim što su redovni, ovi igrači su u direktnom riziku od ulaska u kategoriju problematičnih (13-14% igračke populacije).

Upravo je ovaj segment igrača najzanimljiviji organizatorima jer ima redovne i dovoljne prihode za relativno stalno učešće u igrama, sa solidnim ulozima. Uz to, prelazak na “tamnu stranu“ problematičnog kockanja, priređivačima dodatno ide u prilog.

Ovoj ciljnoj grupi nude se igre koje statistički imaju relativno nizak gubitak u jedinici vremena.

Tako jedna od svetskih kockarskih Meki, američka savezna država Nevada, propisuje da slot aparati (popularne “voćkice”) moraju statistički da igračima “vraćaju” kroz dobitke od 75 do 98% uloga.

To znači da će u nekom proseku svaki igrač na slot mašini gubiti 2 - 25% svog uloga, što organizatorima garantuje dve stvari - vremenski prolongiran interes za igranje i sledstveno povećanje šanse da se na taj način igrač “navuče”, kao i umanjen rizik da gost bude “opelješen” jednokratno i da zbog toga izgubi interes da dođe ponovo.

Iz žive igre u on-line svet klađenja i kocke

Igrači su svoje potrebe tradicionalno zadovoljavali u skladu sa lokalnim propisima, od učestvovanja u državnom lotou, bingu i instant lutrijskim igrama, preko privatnih poker sala, sve do kazina sa najraznovrsnijim živim igrama (rulet, blekdžek i druge).

I u Srbiji su se uz duvan i alkohol “voćkice” vrtele do ranih jutarnjih sati dok je strast ka sportu iskorišćena za sportsko klađenje, od trka konja i pasa do klađenja na eSports timove. Pandemijom koronavirusa, sve te aktivnosti su u momentu bile presečene, a igrači su ostali bez izvora adrenalina. Enormni profiti pretili su da presahnu, a armija ljubitelja dopamina tražila je alternativu.

Situacija je prevaziđena intenzivnom primenom novih tehnologija. Kvalitetan i pouzdan pristup internetu, brzi pametni uređaji i evolucija gejming softvera i platformi doneli su kockanje na svačiji mobilni ekran.

Ili, kako je to jednostavno izrazio čuveni gambling kolumnista Matt Smith:

Moderne on-line kazino igre toliko su danas uzbudljive da igračima fizičke igračnice više uopšte nisu potrebne.”

Globalno tržište igara na sreću je 2020. vredelo 465 milijardi dolara, a ove godine se procenjenuje na 516 milijardi, što predstavlja rast od 10,8%. ogroman deo tog kolača odnosi se na on-line kockarske operacije.

Od lotoa do on-line kazina

Iako on-line kockanje nije novost (prva takva aktivnost registrovana je u Lihtenštajnu još 1994), ono je u mnogim aspektima smatrano inferiornim jer:

  • nije nudilo pun spektar igara na sreću
  • (navodno) nije pružalo adrenalin kao kada se igre igraju uživo.

Pre pandemije, internet je mahom bio rezervisan za Texas Hold’em poker i sportsko klađenje. Njenim nastupanjem, najbolju početnu poziciju za maksimizaciju prihoda imali su oni organizatori igara na sreću koji su već bili razvili sveobuhvatne aplikacije za kockanje za Android i iOS platfome.

I baš kao što su kurirske službe i servisi za dostavu na početku debelo podbacili zbog logistike koja nije mogla da izdrži udar novih korisnika,  tako su i kladionice u početku pandemije muku mučile sa prilivom on-line korisnika.

Za razliku od loše dostave gde je najgora posledica hladnjikava pica, on-line klađenje tiče se živog novca i tu greške ne sme da bude.

Pored omasovljavanja, posebni tehnički izazovi ticali su se “menadžmenta uzbuđenja” što označava bezbroj klikova igrača na dugme Refresh u realnom vremenu u slučaju sportskog klađenja ili glatke animacije u slučaju slot i kazino igara. Ono o čemu kompanije ne govore javno je da su svakodnevno izložene sajber napadima sa ciljem obaranja funkcionisanja servisa, odnosno plaćanja otkupa.

Besplatni i ne-baš-besplatni spinovi i druge igrice

Sa masovnim otkazivanjem sportskih događaja širom planete došlo je do prinudne promene afiniteta igrača. U nedostatku fudbalskih, košarkaških i drugim mečeva, ponuđeno je klađenje na eSports i druge događaje koji su se u tim momentima mogli organizovati.

Pokrenuta je i jaka marketinška kampanja - sa svih strana nuđene su “besplatne” desktop i mobilne slot igrice. Ta “besplatna” zabava koštala je samo Amerikance u prošloj godini skoro 4 milijarde dolara!

U jednom momentu, određen broj igrača poželi da se okuša u igri za pravi novac. Čari kompjuterskih algoritama dolaze u tom scenariju do punog izražaja - dobici sa realnim novcem su nekako manji i ređi, što ne čudi jer je ova oblast uglavnom neregulisana i nema nikakve uprave za igre na sreću koja bi kontrolisala “ceđenje” igrača od strane vlasnika aplikacija.

Ipak, glavnu reč preuzeli su organizatori “totalne ponude zabave”, u čijim aplikacijama nema čega nema, od penzionerskog binga i “par-nepar” igara do ruleta uživo koji se emituje iz studija.

A kod nas…

U Srbiji je 2017. bilo registrovano 33.000 patoloških kockara. Sudeći po brojnosti sportskih kladionica, “kežual” igrača je izuzetno mnogo.

Iako je odlazak u te lokale vid (jeftine) zabave i adrenalinskog rusha, aplikacije tiho zamenjuju popularne “kladže” i vrlo su popularne među mlađom populacijom, kao i kod onih osoba koje pod uobičajenim uslovima ne bi želele da budu viđene u lokalu niske društvene reputacije.

Među organizatorima vlada oštra konkurencija i oni se za igrače bore povoljnim kvotama i ogromnim bonusima dobrodošlice. Koliki je novac u igri govore ne samo izdašni marketinški budžeti već i pomenuti bonusi.

Ako se organizatoru isplati da svakom novom igraču dodeli značajnu sumu na ime bonusa, možemo samo da pretpostavimo kojom se računicom vode i zbog čega im se takva poslovna politika isplati.

Zlatno pravilo kockanja glasi: “U kockanju je dobitak slučaj, a gubitak pravilo”. Sa pandemijom i širenjem novih tehnologija, svet tek očekuje suočavanje sa problemima koje patološko kockanje nosi.


Fotografije: DEAR; Erik Mclean; Heather Gill; Sean Do

DruštvoEkonomijaInternet

Dušan Katilović

Rođen je 1975, a novinarstvom se bavi od 1991. Po obrazovanju pravnik, po opredeljenju preduzetnik, inovator i ljubitelj izazova. Život ga je vodio od Lisabona do Hongkonga, skrasio se u Beogradu.