Kratka istorija satiranja povesti

Kratka istorija satiranja povesti

Dušan Katilović
Dušan Katilović

Naše društvo ima maćehinski odnos prema mnogima i prema mnogo čemu. Pa ipak, zapanjuje koliko se kao društvo loše staramo o sopstvenom istorijskom nasleđu i materijalnim spomenicima kulture.

Pod time ne podrazumevamo samo krađu, krivotvorenje i prekogranični šverc arheoloških artefakata i umetničkih dela, već i njihovu banalizaciju, unakažavanje, nasilje nad estetikom i svođenje na jeftinu, kičerajsku turističku kvazi-atrakciju.

Zločin nad Sirmijumom

Dok se domaća, učmala intelektualna čaršija naslađivala kritikama na račun projekta Skopje 2014 tokom kojeg je glavni grad Severne Makedonije postepeno mutirao u hibrid turske kasabe, Las Vegasa i neoklasicističkog Pariza izrađenog od stiropora, naša vladajuća “elita” spremala je na domaćem terenu daleko gori zločin nego što je kičerajsko nizanje selebritija poput cara Stefana Dušana i Tošeta Proeskog na mostu preko Vardara prilagođenom za selfije.

U centru Sremske Mitrovice, u doba Vladavine četvorice jedne od četiri prestonice Starog Rima (uz današnji Milano, Trir i turski Izmit), nalazi se Žitni trg. Ovaj prostor nedaleko od reke Save jedinstvena je prostorna kulturno-istorijska celina u čitavoj Evropi, s obzirom da je služio kao gradska pijaca u kontinuitetu dužem od 15 vekova, sve do pedesetih godina XX veka.

Zdravo 👋 Želimo ti dobrodošlicu na Glavne 🖖

Upravo čitaš javno dostupnu priču. To znači da je ona objavljena pre najmanje 3 meseca. Ako ti se sviđa i želiš da čitaš naše novije članke - pozivamo te da se učlaniš u Glavne. 👈

🥁 Svi novi tekstovi su prvih 30 dana dostupni samo uz plaćenu članarinu!

Plaćena članarina omogućava nam da nastavimo da objavljujemo kvalitetne priče na raznovrsne teme, bez opterećivanja sajta banerima koji ometaju čitanje. Uz mesečnu članarinu nižu od 6 šoljica kafe u kafiću, nadamo se da ćeš odlučiti da na ovaj način podržiš naš rad...

Posle pada NDH, komunističke vlasti grada odlučile su da trg (poslednji put transformisan u doba vladavine Turaka u XVII veku) raskopaju, čime su se ukazale impresivne rimske iskopine koje su decenijama stajale pod otvorenim nebom kao turistička znamenitost i obeležje grada.

Ruku na srce, ni u doba socijalizma se o Trgu nije naročito vodilo računa - neprocenjivo vredni ostaci nekadašnjih zidanih struktura od cigala služili su kao javni WC za ljude i domaće životinje, igralište za decu, zarasli u travu i šiblje i izloženi atmosferskim uslovima. Ko god je želeo, mogao je da odlomi parče istorije za sebe i odnese ga kući.

Žitni trg nekada...

Posle “svega” šezdesetak godina propadanja iskopina, “umne glave” došle su na ideju da Žitni trg ne konzerviraju, nego - rekonstruišu!

I tako smo, umesto zaštitne i estetski prilagođene strukture koja bi natkrila antičke zidine, nalik na onu u Viminacijumu, dobili “prelep” novi javni prostor u kome zajedno obitavaju jelove daske u funkciji pozornice na otvorenom, kamen, behaton, šljaka (tucanik) i cigle iz antičkog doba koje su (naravno) očišćene, “osvežene”, a ponegde bogme i omalterisane.da se ne bi krunile.

Stručnjaci iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici su prilikom rekonstrukcije izjavili da se “posebno vodilo računa da planirana rekonstrukcija ne utiče na organizaciju “Srem folk festa”, jer za Mitrovčane ta manifestacija ‘gubi na lepoti’ ako nije na toj lokaciji” (sic!).

... i posle rekonstrukcije

Što je trajalo 2000 godina, nepovratno je devastirano za nekoliko meseci.

Sirmijum - masovni zločin nad arheologijom

U Sremskoj Mitrovici se decenijama temelji kuća i zgrada iskopavaju isključivo noću. Razlog je jednostavan - ako se to čini danju, rizikuje se da arheolozi stopiraju radove zbog pronalaženja arheoloških iskopina i artefakata.

“Uigrana” ekipa nastupa pre samog kopanja i, naoružana detektorima za metal, proverava eventualno prisustvo antičkog metalnog novca. Kako kažu upućeni, “svašta se nađe”, a ako se slučajno naiđe na “bezvrednu starudiju” poput antičkih predmeta za domaćinstvo, alata, ukrasa ili posuđa, to se na licu mesta zatrpava i betonira. Šta je sve i koliko toga bespovratno nestalo niko nikada neće moći ni da proceni.

Metalni novac Sirmijuma je posebna priča. Tokom vladavine cara Konstantina Velikog u gradu je osnovana kovnica novca, te je numizmatička zbirka Muzeja Srema jedna od najpoznatijih u svetu.

Čuveni je slučaj Zlatenka Kuzminca koji je 1973. pronašao 33 rimska zlatnika za koje su kolekcionari nudili stotine miliona dolara. Za razliku od mnogih koji su se obogatili krijumčarenjem pronađenih predmeta, Zlatenko je bez dvoumljenja predao zlatnike stručnjacima Muzeja Srema. Umesto očekivane nagrade za svoje poštenje, nije dobio ni dinara, a pune tri decenije povlači se po domaćim i Sudom u Strazburu.

Manje čuveni slučaj vezan je za oca potpisnika ovog teksta. Milomir Katilović je kao školsko dete tokom igre našao zlatnik toliko veliki da nije mogao da stane na njegov dečji dlan. U strahu, odneo ga je u muzej gde je, umesto da bude pohvaljen, bio krvnički prebijen sa pitanjem: “Gde si sakrio ostale?!!”

Zločin nad Golubačkom tvrđavom, Singidunumom, hrišćanstvom, istorijom, Srbijom

Pre nekoliko godina, Evropska Unija odlučila je da finansira obnovu Golubačke tvrđave, spomenika kulture od izuzetnog značaja čiji istorijat datira iz perioda Antičkog Rima. Više puta osvajana, rušena i nadograđivana, tvrđava je bila u rukama Rimljana, Bugara, Ugara, Turaka, Austrijanaca i Srba.

Potpuno suprotno pravilima konzervatorske struke, utvrđenje je nakon “obnove” postalo simbol istorijskog falsifikata - umesto autentičnog krečnog maltera korišćen je cement, a građevinci su se mimo usvojenog projekta malo i “zaigrali”, dozidavši galeriju - vidikovac prema reci, u maniru gorem od zastakljivanja terasa i nadziđivanja solitera po Beogradu.

Time današnja struktura Golupca više liči na dvorac iz Diznilenda, nego na autentični istorijski lokalitet. ‘Bezvredno istorijsko nasleđe’ nije moglo da zaustavi progres, pa je tako pravo kroz tvrđavu sagrađen i tunel sa kolovoznom obilaznicom.

Da parafraziramo ratnog predsednika Opštine Trebinje, "Napravili smo još lepši i stariji Golubac".


Progres oličen u bagerima i drugoj teškoj mehanizaciji korišćen je i na Koridoru X, gde je na lokalitetu Kladenčište kod Crvene reke zatrpana ranohrišćanska bazilika iz V veka.

Na osnovu rešenja Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, unutrašnjost bazilike je konzervirana, a preko nje su stavljena geotermalna platna i na kraju pesak. U nadi da će jednoga dana na ovom prostoru živeti društvo koje neće uništavati svoju istoriju zarad autoputa, narodnjačke manifestacije ili kafića sa pogledom na Dunav, ovakvo rešenje možemo samo da pozdravimo.


Za kraj, pomenimo i stari, dobri Singidunum.

Osim što deca i penzioneri uživajući u Tašmajdanskom parku gaze po kostima sunarodnika sahranjivanih na toj lokaciji sve do pred početak XX veka, nedavna rekonstrukcija Trga Republike otkrila je dobro očuvane ostatke Stambol-kapije.

Na pitanja građana u vezi sa mogućnostima da se ovaj istorijski lokalitet nekako zaštiti i prikaže javnosti, gradska vlast i njen glavni zamenik su odgovorili da su “na tom mestu Turci ionako nabijali Srbe na kolac”, pa je najbolje da bude zatrpana. i popločana bar dva puta.

Ako ste ljubitelj arheologije, a u Beogradu ste, najbolje vam je da odete na veliki latte najvećeg svetskog lanca kafića u Tržnom centru Rajićeva.

Pre početka njegove gradnje, obavljena su zaštitna arheološka istraživanja koja su otkrila značajne ostatke rimskog Singidunuma: deo rova oko utvrđenja, tragove antičke ulice sa portikom koji je služio kao pešačka staza, kao i kamenu supstrukciju popločanog trga ispred kastruma.

Rukovođeni praksom konzervacije arheološkog nasleđa u vidu njegove inkorporacije u moderna zdanja urbanih jezgara širom Evrope, nadležni su u staklenim basenima na ulazu u ovaj objekat iz Knez Mihailove ulice izložili nađeni materijal. Međutim, postavku je odmah po otvaranju ugrozio kondenz formiran na staklenim oknima basena, a saznalo se i da neki izloženi elementi uopšte ne potiču sa same lokacije, već su doneseni sa drugih lokaliteta rimskog Singidunuma, čineći nalazište arheološkim “mešanim mesom.

Umesto bilo kakvog obeležja ili table sa informacijama, uz propuštenu mogućnost da se putem upotrebe novih tehnologija rekonstruiše atmosfera prošlosti i time značajno doprinese atraktivnosti postavke, ona sada svedoči u prilog potpunoj devastaciji jednog bogatog arheološkog nalazišta.

"Nama neprijatelj nije potreban, dovoljni smo sami sebi".


Fotografije: Žitni trg; Žitni trg posle rekonstrukcije; Galerija u Golubačkom gradu; Iskopine u TC Rajićeva; Kalemegdan

KulturaDruštvo

Dušan Katilović

Rođen je 1975, a novinarstvom se bavi od 1991. Po obrazovanju pravnik, po opredeljenju preduzetnik, inovator i ljubitelj izazova. Život ga je vodio od Lisabona do Hongkonga, skrasio se u Beogradu.