Legalizacija najstarijeg zanata posle pandemije

Legalizacija najstarijeg zanata posle pandemije

Dušan Katilović
Dušan Katilović

Socijalno i fizičko distanciranje, ograničenje kretanja ljudi, infekcija koja se prenosi bliskim kontaktom i kapljičnim putem su pojave koje karakterišu pandemiju korona virusa i predstavljaju poseban izazov za najstariji zanat na svetu - prostituciju.

I dok će neki reći da je šteta koju trpi trgovina seksom ujedno kolateralna dobit nenormalnog stanja u kome se nalazimo u poslednjih godinu i po dana, pandemija je osporila mnoga uvrežena mišljenja i ukazala da je problem prostitucije, a naročito njene legalizacije, izuzetno složen.

Zdravo 👋 Želimo ti dobrodošlicu na Glavne 🖖

Upravo čitaš javno dostupnu priču. To znači da je ona objavljena pre najmanje 3 meseca. Ako ti se sviđa i želiš da čitaš naše novije članke - pozivamo te da se učlaniš u Glavne. 👈

🥁 Svi novi tekstovi su prvih 30 dana dostupni samo uz plaćenu članarinu!

Plaćena članarina omogućava nam da nastavimo da objavljujemo kvalitetne priče na raznovrsne teme, bez opterećivanja sajta banerima koji ometaju čitanje. Uz mesečnu članarinu nižu od 6 šoljica kafe u kafiću, nadamo se da ćeš odlučiti da na ovaj način podržiš naš rad...

Praktična pitanja zamenjuju moralna

Moralni aspekti i pitanja u vezi sa prostitucijom odavno su ustupili prostor praktičnim pitanjima ove društvene pojave: da li su se osobe koje se time bave na to odlučile dobrovoljno, koliko njih je zapravo žrtva ucene, prinude, nasilja i trgovine ljudima, koji su negativni efekti po zdravlje pružalaca usluga i klijenata, da li je prostitucija grana organizovanog kriminala ili samo društveno nepoželjna pojava, kao i pitanje kakve bi efekte proizvelo njeno prevođenje u legalne vode.

Jedna od posledica pandemije je i masovno preispitivanje starih socijalnih pojava i problema, pa se tako i u našem društvu nanovo povela rasprava o legalizaciji prostitucije. Za razliku od nekih prethodnih “talasa” ove polemike, moralni nazori su skoro u potpunosti zamenjeni ekonomskim.

Ilegala kao računovodstvena stavka

Još tokom poslednje decenije XX veka, statističari i makroekoministi zemalja OECD-a ukazali su na probleme svođenja tzv. računa nacionalnih ekonomija država članica. Naime, u obračun bruto društvenog proizvoda (BDP) nisu ulazile ilegalne aktivnosti, a kako je novac zarađen od njih mahom završavao u legalnim tokovima (kupovina dnevnih potrepština, trajnih potrošnih i kapitalnih dobara, ali i investicija) na koje se uredno plaćaju porezi, dolazilo je do neusaglašenosti “ulaza” i “izlaza”, odnosno upitne verodostojnosti računovodstvenih podataka.

Pronađeno je solomonsko rešenje - prihodi od ilegalnih aktivnosti biće procenjivani adekvatnom metolodologijom i uključivani u ukupan prihod ekonomije svake zemje.

Obrazloženje je bilo ekonomistički-birokratsko i bilo je zasnovano na potrebi konzistentnosti merenih parametara: aktivnosti koje su u jednoj zemlji ilegalne, u drugima su potpuno legalne; osim toga, neka od nezakonitih postupanja se u pojedinim državama dekriminalizuju, čime bi izostavljanje tih delatnosti davalo iskrivljenu sliku privrednih aktivnosti pojedinih zemalja.

Nova metologija je definitivno usvojena i primenjuje se od 2014.

Trljamo li ruke u Srbiji?

O ovome su u državama koje su manje liberalne javno ćutali svi, od političara do statističara. Pa ipak, periodični izveštaji koje objavluje Republički zavod za statistiku Srbije (RZS) su uvek odličan izvor za praćenje i komentarisanje raznih pojava i tendencija u društvu.

Prema poslednjim objavljenim podacima, prostitucija u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije je 2019. učestvovala sa 16 milijardi dinara, što čini oko 0,3 odsto BDP-a.

Prema istoj statistici, trgovina drogom u učestvuje sa 17,5 milijardi dinara, odnosno 0,32 odsto BDP.  

Za procenu vrednosti ilegalnih aktivnosti, RZS je delovao u saradnji sa sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i specijalizovanim zdravstvenim ustanovama, a u skladu sa metodologijom i svojim obavezama prema statisčkoj agenciji EU (EUROSTAT).

U mnogim zemljama EU je inače primetna osetna diskrepancija između prihoda ostvarenih prostitucijom i trgovinom drogom, u korist potonje.

Da li podaci za Srbiju kazuju da je kod nas promet drogama procentualno bezrazložno niži od evropskog ili prostitucija cveta u odnosu na ostatak kontinenta, procenite sami.

Ekonomski tigar iz ilegale

Prema državnoj statistici, trgovina drogom je od 2015. do 2019. godine zabeležila rast od skoro 20 odsto, dok je u istom intervalu prostitucija porasla za skoro 25 odsto.

Poređenja radi, sa prostitucijom i trgovinom drogom isto učešće (oko 0,3 odsto) u BDP-u za 2019. godinu imali su šumarstvo i seča drveća, proizvodnja nameštaja, proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, kao i reklamiranje i istraživanje tržišta.

I dok će kompletni statistički podaci za pandemijsku 2020. godinu biti dostupni tek kasnije tokom 2021, podaci koji pristižu sa svih strana sveta nisu ohrabrujući i jasno pokazuju da trgovina seksom nije i ne sme biti posmatrana isključivo kao ekonomska kategorija.

“Posao ne sme da stane”

Iako je zdravorazumski razumljivo da je prostitucija u doba korone trpela, istraživanja koja su rađena širom sveta pokazala su da to nije u potpunosti tačno.

Prema studiji iz južne Španije, prostitutke su bile listom primorane da nastave sa poslom, što nije bila stvar njihovog slobodnog izbora, već ucene od strane pripadnika organizovane kriminalne mreže koja njime upravlja.

Slične tendencije bile su opažene i u Ujedinjenom Kraljevstvu - broj seksualnih odnosa za novac ostao je u 2020. gotovo na istom nivou kao u godini koja joj je prethodila.

I tako se ponovo potvrdilo da je ova delatnost jedna od najotpornijih na aspolutno sve prirodne i društvene katastrofe, kakve su rat, glad ili epidemija.

Zašto se onda učinilo da trgovine seksom nije bilo za vreme COVID-19 pandemije? Zato što je i ona zakoračila u proces digitalizacije i usluge su iz vidljivih javnih kuća i masažnih klubova izmeštene u potpunosti na internet ili po tajnim “štekovima”.

Status žrtava

Iako pobornici legalizacije često ističu primere Austrije ili Nemačke u kojima je prostitucija ne samo legalizovana, već detaljno uređena radnopravnim zakonodavstvom i merama poreske politike i javnog zdravlja, situacija je izuzetno loša čim se zagrebe ispod površine “dobrovoljnosti”. Njome se često bave žene koje su žrtve trgovine ljudima i ilegalne migracije, gde postaju seksualno roblje u vlasništvu organizovanog kriminala.

NVO za podršku seksualnim radnicama u Velsu zabeležila je povećanje poziva za pomoć od čak 69%. Radnice su radi očuvanja puke egzistencije morale da nastave sa poslom, i to bez ikakve zaštite od koronavirusa. Iako ova aktivnost u Velikoj Britaniji nije ilegalna, ona je generalno neregulisana. Kada se uzme u obzir da su prostitutke najčešće u starosnoj dobi od 25 do 40 godina, one su ujedno bile poslednje na redu da budu vakcinisane.

Puno država održava isti zakonski status kao i pomenute dve zapadne zemlje, što ove radnice lišava rizika od krivičnog i prekršajnog gonjenja, ali one ostaju nevidljive za državne instrumente socijalne zaštite, čime ostaju na nemilost onima koji im “organizuju” posao i ekstremno ranjive na svaki vid eksploatacije i torture.

Nastaviće se…

One žene koje su pokušale da samostalno kreiraju svoj marketing i prodaju (putem platforme poput OnlyFans) naišle su na prezasićenost interneta profesionalnom i amaterskom konkurencijom. Pored toga, drugi kanali poput Twittera, Instagrama ili Facebooka ih po pravilu odmah zabranjuju, a ozbiljnih poteškoća imaju i prilikom korišćenja online platnih sistema.

One žene koje  nisu “samostalne radnice” nisu imale čak ni tu opciju - njihovi svodnici brutalno su ih primoravali na rad, zakidajući im ionako mizerne “honorare”, pod izgovorom krize i manje platežne moći i broja mušterija.

Korona je zapravo samo dodatno ogolila nesreću koja je svojstvena prostituciji. Ako se vratimo ekonomskim razlozima, očekivanje naše države da bruto dohodak od 17 milijardi dinara optereti porezom na zaradu i doprinosima nije neočekivan, ali je pitanje šta bi ko u novim okolnostima dobio, a šta izgubio.

Primeri Austrije i Nemačke su retke relativno uspešne priče (sa akcentom na “relativno”), ali je upitno da li je Srbija u stanju da temeljno i zaista izvrši regulaciju ove delatnosti, pogotovo ako se zna da ni mnogo uređenije zapadne zemlje nisu u tome uspele.

Uzimanje u obzir ekonomskih i pitanja javnog morala ne daje odgovor na daleko bitniji aspekt ovog fenomena - dobrobiti onih koji se prostitucijom bave. Pre nego što zakonodavac krene u bilo kakvu akciju, neophodno je da šira javnost shvati da prosta legalizacija neće rešiti nijedan suštinski problem. A rast BDP-a na ovaj način ne smatramo nešto čime se treba hvaliti.


Fotografije: Miltiadis Fragkidis; Gio Mikava; Old Youth; Maru Lombardo

DruštvoEkonomijaLjudska prava

Dušan Katilović

Rođen je 1975, a novinarstvom se bavi od 1991. Po obrazovanju pravnik, po opredeljenju preduzetnik, inovator i ljubitelj izazova. Život ga je vodio od Lisabona do Hongkonga, skrasio se u Beogradu.