Nagradne igre kroz vreme - od makaza do fejsa

Nagradne igre kroz vreme - od makaza do fejsa

Dušan Katilović
Dušan Katilović

Igre na sreću nisu pojava savremenog doba. Čovek je oduvek želeo da okuša fortunu i za male pare “ubode” veliki dobitak.

U Srbiji, državno regulisana lutrija datira još iz doba kneza Miloša Obrenovića. No, ulaskom u digitalnu eru, organizovanje ovih igara postalo je neuporedivo lakše, efikasnije i učestalije.

Ali, osvrnimo se na to u čemu je zapravo razlika između igara na sreću i nagradnih igara?

Zdravo 👋 Želimo ti dobrodošlicu na Glavne 🖖

Upravo čitaš javno dostupnu priču. To znači da je ona objavljena pre najmanje 3 meseca. Ako ti se sviđa i želiš da čitaš naše novije članke - pozivamo te da se učlaniš u Glavne. 👈

🥁 Svi novi tekstovi su prvih 30 dana dostupni samo uz plaćenu članarinu!

Plaćena članarina omogućava nam da nastavimo da objavljujemo kvalitetne priče na raznovrsne teme, bez opterećivanja sajta banerima koji ometaju čitanje. Uz mesečnu članarinu nižu od 6 šoljica kafe u kafiću, nadamo se da ćeš odlučiti da na ovaj način podržiš naš rad...

Igre na sreću - “nikad se ne zna!”

Da bi aktivnost priređivača igre potpala pod zakonsku i stručnu definiciju igre na sreću, potrebno je da budu ispunjena tri uslova:

  • Učesnik (igrač) mora da nešto uloži ili plati organizatoru da bi učestvovao
  • Ulog igraču može da donese dobitak (ili gubitak)
  • Ishod igre zavisi od slučajnog i neizvesnog dođaja, a ne od njegovog znanja ili veštine.

Promotivne i nagradne igre

Dok je termin igara na sreću rezevisan za “ozbiljne” hazardne igre koje organizuje državni lutrijski monopol ili kompanija specijalizovana za kockarski biznis, igre koje organizuju kompanije i brendovi struka preciznije naziva promotivnim igrama.

Promotivne igre su igre i konkursi koje organizuju kompanije i brendovi, a za koje nije neophodno da učesnik bilo šta plati ili uloži.

Specifičan, ali čest slučaj je da se za učešće u igri od učesnika ipak traži neko ulaganje (tipično, kupovina proizvoda priređivača). Takav hibrid promotivne i igre na sreću kolokvijalno nazivamo nagradnom igrom.

Makaze, lepak i Šurda kao jabuka razdora

U pre-digitalno vreme socijalističke Jugoslavije, nagradne igre bile su vrlo spore i - analogne.

Za njihovo popularisanje i omasovljenje bile su zadužene novine i časopisi koji su spadali u kategoriju “manje ozbiljnih” - preteče žute štampe i tabloida. Kao što je u domenu “ozbiljnih” štampanih medija postojao rivalitet “Politike” i “Borbe”, tako su se nešto “žuća” izdanja ovih dvaju izdavačkih kuća nadmetala u atraktivnosti igara i bogatstvu robnog fonda nagrada.

Pošto vreme pre interneta obavija digitalni zaborav, usmeno svedočenje nam kazuje da je najveća nagradna igra u tadašnjoj SR Srbiji (verovatno i u SFRJ) priređena u listu “Politika Ekspres.

Od čitalaca je traženo da svakodnevno kupuju te novine, reše grafički postavljen zadatak (pronađu uljeza ili predmet koji logički ne pripada slici), iseku te ilustracije sa pripadajućim kuponima, zalepe ih na talon i ispravno popunjen talon pošalju u koverti na naznačenu adresu.

Histerija koja je zahvatila igru doživela je kulminaciju kada se u jednom od izdanja pojavila ilustracija na kojoj se nalazilo nekoliko srednjovekovnih moreplovaca koji gledaju u navigacionu kartu.

Ljudi su masovno zaokruživali lenjir kao “strani predmet”, umesto da primete da je jedan od moreplovaca iz doba Kolumba - lik Ljubiše Samardžića. Protesna pisma bila su toliko brojna i puna gneva da je za tu sedmicu u nedelju izašao - džoker kupon!

Radio zvezda nagradnih igara

Pošto je televizija sve do devedesetih smatrana za ozbiljan medij, nagradne igre su kao ‘zabava za običan narod’ isprva bile locirane na radijskom etru. Telefonska uključenja u živi program bila su dinamičnija i zanimljivija mlađim generacijama, dok su stariji i dalje seckali kupone po magazinima, lizali poštanske markice, lepili ih na koverte i nadali se novom kolor televizoru ili regalu.

Omladina je bila manje zahtevna - preko radija su se delile karte za bioskop, pozoriše i bazene, vikend-izleti, aranžmani za letovanje i bezbroj drugih skromnih robnih nagrada ili usluga.

Početkom devedesetih, lansiran je prvi ekskluzivni brend cigareta najveće domaće duvanske industrije i tom prilikom organizovana je velika nagradna igra na Radio Beogradu 1, prva i poslednja svoje vrste na ovom konzervativnom mediju.

Voditelj igre bio je Zvonimir Šimunec, sada zaboravljena, a tada izuzetno popularna radijska ličnost. Tako je, nakon celodnevnog vrtenja okruglog brojčanika i pogotka u programu uživo da se glavni grad Kameruna naziva Jaunde, potpisnik ovih redova postao ponosni (debelo maloletni) dobitnik nekoliko boksova cigareta.

Doduše, i da nije znao odgovor, bio bi dobitnik. Naime, naknadno se saznalo da je nagradu dobijao svako ko je uspeo da uspostavi vezu, a da je forma kviza bila samo paravan da se “lutrijske vlasti ne dosete”.

Česnica, SMS licitacije, “fali ti jedno slovo” TV kvizovi i noćno krečenje

Tokom sivih “godina raspleta” koje su smenile godine divlje tranzicije, žeđ građana za brzim dobitkom nije jenjavala.

Od nasilnog lomljenja česnice na Terazijama, preko prevarnih televizijskih  kvizova gde hiljade ljudi zove skupe premijum brojeve ne bi li se uključili u TV program i rešili imbecilni “zadatak”, pokazalo se staro pravilo da gde ima novca uvek ima i prevare. Ovi mutanti između nagradih, promotivnih, kviz i igara na sreću duboko su bili narušili poverenje građana - igrača, od čega se industrija veoma dugo oporavljala.

Najpoznatiji i najteži slučaj zbio se pre desetak godina, kada je informatički genije i tvorac samog formata igre na sreću koji je zloupotrebio (“SMS licitacija”) sebi i saučesnicima nezakonito pribavio čak 188 nagrada (među kojima 5 stanova i 125 automobila), vrednih više miliona evra.

SMS licitacija

SMS licitacija bazira se na tome da je organizatoru licitacije potrebno SMS-om poslati "ponudu" za nagradu. Da bi bila dobitna, ponuda mora istovremeno da zadovolji dva kriterijuma - da je najniža i da je jedinstvena (niko drugi nije dao identičnu ponudu).

Autor formata igre je na suđenju tvrdio da faktor sreće nije postojao, već da je svojom strategijom nadmudrio ostale velike igrače, “kao u šahu”.

“Priređivači su praktično otvorili ceo sistem sa javnim objavljivanjem statistike igre”, rekao je na suđenju okrivljeni. “Pored toga, obaveštavali su kajronom na dnu ekrana igrače da li je njihova ponuda veća ili manja od trenutno najniže jedinstvene ponude, što nije bilo propisano pravilima igre. To mi je omogućilo da binarnom pretragom lako pogodim najnižu jedinstvenu ponudu. Tako je moguće iz najviše 14 pokušaja pogoditi najnižu jedinstvenu ponudu u intervalu od 0 do 4.000. Recimo, gađam 2.000, oni stave trouglić u kajronu da je najniža jedinstvena ponuda veća, gađam 3.000, kažu da je manja, gađam 2.500... I tako u maksimum 14 koraka dođem do najniže jedinstvene ponude”.

Godine 2013. desila se u čuvena afera sa “noćnim krečenjem” u Lutriji Srbije koja je kulminirala u jednom od redovnih večernjih TV izvlačenja, kada su milioni gledalaca bili svedoci kako se na ekranu prvo pojavio broj, a tek potom i kuglica sa izabranim brojem 21.

Selidba na internet i društvene mreže

Sa procvatom interneta i društvenih mreža u drugoj polovini prethodne decenije, nagradne igre u organizaciji kompanija i brendova u njihovom posedu počele su da niču poput pečuraka posle kiše. Njihov uspeh ili kako to kažu magovi marketinga, doseg, bio je šarolik.

Iz tog vremena, pamte se reklame i slogani sa snažnom seksualnom konotacijom i sloganima poput: “Pažljivo ližite” i “Stavi pravu stvar na pravo mesto (učini to često)” koje bi već danas verovatno bile stopirane kao mizogine.

Omiljen modus organizatora igara i ovog leta jesu kodovi koji se nalaze na ambalaži proizvoda i šalju putem web formulara ili SMS-a nakon čega sledi izvlačenje dnevnih ili periodičnih nagrada.

Međutim, postoje i nagradne igre koje ne traže nikavo finansijsko ulaganje takmičara u formi, na primer, igre Flappy Birds (link) ili kviza znanja (link).

Prema nekim kranje nepotvrđenim procenama, u Srbiji ima 50-100 “profesionalnih” igrača koji učestvuju u praktično svim nagradnim igrama u kojima se ne zahteva kupovina proizvoda.

U razgovoru sa jednim od njih, saznali smo da godišnje može da prihoduje u novcu i robi oko 3000-4000 evra, igrajući na čitavom našem govornom području i da robne nagrade koje osvaja zahvaljujući brzini, uvežbavanju ili visprenosti parcijalno podeli rodbini i prijateljima, a delom proda na pijaci ili poznatom kupcu.

Država i lokalne zanatlije

Država je više puta posezala za nagradnom igrom kao metodom promocije izdavanja fiskalnih računa. Šanse za dobitak stana bile su minimalne, s obzirom na milione koverata koji su bili “u bubnju”, što je dokaz da izuzetno vredne nagrade mogu da motivišu ljude na povratak u analognu eru koverata i pošte.

Za one manje sklone grandomaniji, Facebook i pokloni na drugim mrežama (giveaways) susreću se svakoga dana. Tako je jedna crnogorska firma sprovela anketu i na bazi njenih rezultata poklonila karburator za Yugo 45 srećnim dobitnicima.

Za kraj, setimo se dvaju visokosugestivnih slogana Državne lutrije: “Ko igra, taj i dobija” i “Znam čoveka”, koji nam saopštava da je nagradu kojoj smo se nadali mi uzeo neko koga neko drugi zna. Valjda...


Fotografije: Dylan Nolte; Eric Nopanen; Robin Worrall;

EkonomijaDruštvoInternet

Dušan Katilović

Rođen je 1975, a novinarstvom se bavi od 1991. Po obrazovanju pravnik, po opredeljenju preduzetnik, inovator i ljubitelj izazova. Život ga je vodio od Lisabona do Hongkonga, skrasio se u Beogradu.