Nasilje novog doba: online sramoćenje, sajber-zlostavljanje, doksing, osvetnička pornografija

Nasilje novog doba: online sramoćenje, sajber-zlostavljanje, doksing, osvetnička pornografija

Dušan Katilović
Dušan Katilović

Da je internet potencijalno opasno i negostoljubivo mesto shvatimo često tek onda kada i sami postanemo žrtva na njemu. Šanse da će nam se to desiti su ogromne - jedno relevantno istraživanje pokazalo je da je 41% korisnika interneta doživeo neku vrstu uznemiravanja, a da 66% ispitanih poznaje bar jednu osobu kojoj se to desilo.

Forme zlostavljanja su najrazličitije - od “običnog” vređanja i ponižavanja, preko suptilnih ili otvorenih pretnji i agresije, pa sve do sistemskog zlostavljanja, doksinga ili osvetničke pornografije.

Javno stigmatizovanje mete

Online sramoćenje (online shaming) je pojava da se osoba (najčešće preko društvenih mreža) izvrgava javnoj poruzi i ponižavanju korišćenjem informacija koje nasilnik poseduje o žrtvi.

Čest motiv, koji je i kod nas veoma zastupljen od kako su ove mreže zagospodarile našim javnim prostorom i privatnim interesovanjima, tiče se ponašanja ostavljenih (bivših) partnera koji se sa tim teško mire. Posedujući određene bitne podatke o bivšima, nasilnici te podatke čine javnim tako da bi žrtvama naneli zlo.

Spektar zloupotrebljavanih informacija je širok: “kompromitujuća” emotivna i seksualna istorija osobe, njen zdravstveni status (hronična, polna, psihijatrijska i druga oboljenja ili stanja), podaci o imovinskom stanju, pripadnost određenoj društvenoj grupi ili zajednici (naročito manjinskoj ili marginalizovanoj), kao i sve drugo što nasilniku može da posluži u cilju ocrnjivanja njegove mete.

Ipak, lista motiva da neko bude “raskrinkan” je daleko duža i neretko u etičkoj “sivoj zoni”, pogotovo kada je reč o organizacijama.

I kod nas postoje razne “crne liste” na kojima se prozivaju kompanije i individue za koje se tvrdi da su neprofesionalni, kriminalci, prevaranti, predatori raznih tipova. Naravno, verodostojnost tih navoda je u najmanju ruku upitna, ali ukazuje na složenost ove pojave. Na zapadu je široko rasprostranjena praksa online sramoćenja i izopštavanja firmi i brendova koji se ne uklapaju u prihvatljiv opšti društveni narativ i ta pojava poznata je kao cancel kultura.

Zdravo 👋 Želimo ti dobrodošlicu na Glavne 🖖

Upravo čitaš priču dostupnu uz besplatnu članarinu. To znači da je ona objavljena pre najmanje mesec dana. Ako ti se sviđa i želiš da čitaš naše novije članke - pozivamo te da se odlučiš za plaćenu članarinu. 👈

🥁 Svi novi tekstovi su prvih 30 dana dostupni samo uz plaćenu članarinu!

Plaćena članarina omogućava nam da nastavimo da objavljujemo kvalitetne priče na raznovrsne teme, bez opterećivanja sajta banerima koji ometaju čitanje. Uz mesečnu članarinu nižu od 6 šoljica kafe u kafiću, nadamo se da ćeš odlučiti da na ovaj način podržiš naš rad...